Foto: Pexels
Ove godine Srbiju je posetilo 52 odsto Rusa više nego prošle godine, većina njih da tu i ostane barem dok traje rat. Koliko će to uticati na broj stanovnika u Srbiji, znaće se krajem novembra kad se očekuju preliminarni rezultati popisa
U popisu stanovništva koji je u toku do kraja oktobra, popisuju se i strani državljani. Naime, neko lice je stanovnik mesta u kojem se popisuje ukoliko najmanje godinu dana živi u tom mestu ili živi kraće, ali sa namerom da ostane duže od 12 meseci.
Ovo pravilo je važno prilikom popisivanja državljana Rusije i Ukrajine koji su se doselili u Srbiju ove godine. Isto važi i za migrante iz Afrike i sa Bliskog istoka.
Srbiju je od početka godine posetilo 65.530 ruskih građana, što je 52 odsto više nego prošle godine – najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Zahvaljujući njima, broj noćenja u odnosu na isti period prošle godine, povećan je za 125 odsto.
Većina njih nisu turisti.
Procene su da je oko 6.000 ruskih građana dobilo radnu dozvolu u Srbiji, oko 3.500 boravak u našoj zemlji po osnovu “spajanja sa porodicom”, a skoro 2.000 ih je u procesu dobijanja radne dozvole. Veliki broj njih je uspeo da produži svoj turistički boravak. Samo 18 ljudi iz Rusije zatražilo azil u Srbiji.
Od 24. februara do 30. septembra u Srbiji je registrovana 2091. firma koje su osnovali ruski državljani, a od kada je predsednik Putin 21. septembra potpisao dekret o delimičnoj mobilizaciji, osnovano je 110 privrednih društava i preduzeća kažu u Agenciji za privredne registre (APR).
Najviše firmi se bavi računarskim programiranjem, prema podacima APR-a, u prethodnih sedam meseci osnovano je 1.455. preduzeća i 636 privrednih društava. U vrhu su i nespecijalizovana trgovina na veliko, konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije, i delatnosti reklamnih agencija.
Preliminarni rezultati popisa znaće se do kraja novembra, pa i uticaj Rusa na broj stanovnika u Srbiji.
S.Ć./Blic
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
