Popis stanovništva na Kosovu: Srbi rastrzani između bojkota i kazni

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova počeo je 5. aprila na Kosovu i trajaće do 17. maja. I dok je Srpska lista pozvala Srbe da bojkotuju popis, za one koji ne žele da se popišu predviđene su novčane kazne.

Jovana Radosavljević iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa kaže da za sprovođenje popisa nisu ispunjeni adekvatni uslovi, ali da bojkot nije realna opcija.

„Svaka opština je najmanje šest meseci pre popisa morala da ima oformljene popisivačke komisije koje odražavaju demografsku strukturu sredine u kojoj se popis vrši. Upitno je da li je ovo u startu bilo ispunjeno, a posebno sada kada su u određenim opštinama u srpskim sredinama neki od popisivača dali otkaz. Tako će se Srbi suočiti sa okolnostima u kojima će ih popisivati kosovski Albanci, a sami upitnici su posebno problematični. Pre svega jer su na latinici i jer je prevod na srpski jezik, u najmanju ruku, netačan. U mnogo slučajeva ni pitanja i odgovori nemaju smisla“, ukazuje Radosavljević za „Vreme“ i dodaje da su Srbi u dodatno otežavajućoj poziciji zbog činjenice da su i za davanje netačnih informacija u popisu predviđene kazne.

„Posebno zabrinjava što se spominju kazne za neučestvovanje ili pružanje netačnih informacija u iznosu i do 2.000 evra“, ističe naša sagovornica.

Osim tehničkih problema strukture samog upitnika, Radosavljević ukazuje i da je informativna kampanja koja je prethodila popisu bila nedovoljna. Zbog toga, ističe ona, mnogi građani nisu upoznati sa činjenicom da je popis počeo i kako izgleda.

Upitnik o ratnoj šteti

U popisu stanovništva koji sprovodi Agencija za statistiku Kosova nalazi se i upitnik o „ratnoj šteti“, u kojem prvo pitanje glasi da li je porodica koja se popisuje imala ekonomske štete kao rezultat rata. Onaj ko na ovo pitanje odgovori potvrdno moraće da označi opštinu u kojoj je boravio tokom rata, a zatim i da proceni visinu štete.

Slede pitanja da li je domaćinstvo koje je predmet popisa imalo poginulih, povređenih, zatvorenih i nestalih tokom rata. Svaka takva osoba biće pojedinačno popisana. Biće popisano i ako je porodica tokom ratnih sukoba pretrpela nasilje, torturu i ako su članovi porodice imali psihičke posledice. Ali, samo do juna 1999. godine.

„Najproblematičnija stvar je to što postoji upitnik koji se odnosi na ratnu odštetu, što je potpuno nova praksa. On obuhvata period do juna 1999. godine i samim tim isključuje srpsku zajednicu i druge nevećinske zajednice koje su pretrpele ozbiljnu materijalnu i nematerijalnu štetu“, objašnjava Radosavljević.

„Sve ovo dovodi u pitanje da li popis može da se sprovede i kakvi će sami rezultati popisa biti. S jedne strane imamo političke partije kosovskih Srba koje su pozvale na odlaganje popisa ili na bojkot. Sa druge strane, građani se nalaze u situaciji da sa jedne strane imaju takve poruke političkih predstavnika, a sa druge ozbiljan strah da će biti finansijski kažnjeni ako u tom popisu ne učestvuju“.

Strah od smanjenja broja Srba

Beograd se još uvek nije oglasio po pitanju popisa, ali je Srpska lista poručila da Srbi neće učestvovati na „lažnom popisu“ čiji je cilj „etničko čišćenje svega srpskog sa ovih prostora“.

„Mislim da postoji strah političkih predstavnika, možda čak i zvaničnog Beograda, da ćemo dobiti pravu sliku o tome koliko je Srba ostalo na Kosovu. Možemo da kažemo da je taj broj zabrinjavajuće nizak, posebno u poslednjih nekoliko godina od kada postoji ozbiljan odliv ljudi sa Kosova, primarno zbog bezbednosne situacije“, naglašava Radosavljević i dodaje da je broj stanovnika ključan za određivanje budžeta opština.

„To je poseban problem jer se na osnovu broja stanovništva formiraju budžeti opština, pa će na taj način i ove opštine biti ozbiljno uskraćene za podršku koja dolazi iz centralnog nivoa“, zaključuje Radosavljević.

Poslednji popis na Kosovu obavljen je 2011. i nije sproveden u četiri opštine na severu, a u ostalim većinski srpskim opštinama Srbi su samo delimično učestvovali. Prema tom popisu, na Kosovu je živelo oko 1,8 miliona ljudi. Od toga se više od 1,6 miliona izjasnilo kao Albanci, dok je Srba koji nisu bojkotovali popis bilo oko 25.000, što je 3,4 odsto.