Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije donela su večeras odluku o prihvatanju uslova koje im je ponudilo Ministarstvo poljoprivrede na sastanku koji je u četvrtak održan u zgradi Vlade Srbije, piše Danas.
„Na sastanku u Čenti večeras je doneta jednoglasna odluka od strane predstavnika udruženja okupljenih u grupaciju Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika Srbije o prihvatanju sporazuma“, saopštili su.
Sporazum su prihvatila udruženja Inicijativa za opstanak poljoprivrede, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata, Udruženje poljoprivrednika Aradac, Udruženje građana Novoseljanski paori, Udruženje zemljoradnika opština Nova Crnja „Crnicaˮ i Dolovački paori.
Šta su tražili, a šta dobili?
Poljoprivrednici su tražili izmene Zakona o akcizama, u delu koji se odnosi na akcizu na gorivo.
Zatim, da se umesto 17.000 dinara za sertifikovano seme za agroekonomsku 2023/24 godinu sa pravdanjem računima na osnovu setvene strukture u e-Agraru, poljoprivrednicima isplati dodatnih 10.000 dinara za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.
Takođe, oni su zahtevali uređenje tržišta, robnog zapisa, javnih skladišta sa preciziranim budućim koracima i rokovima.
Još jedan zahtev bio je i moratorijum na sve poljoprivredne kredite, kao i upis parcela po drugom osnovu.
Sporazum kaže da će Ministarstvo poljoprivrede isplatiti dodatnih 10.000 dinara svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. godini, u roku od 30 dana, računajući od dana potpisivanja ovog sporazuma.
Ministarstvo se obavezalo i da će se izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisati regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru,.
Poljoprivrednici su se obavezali da će svu komunikaciju sa Ministarstvom poljoprivrede u budućnosti nastaviti mirnim putem, bez izlaska na ulice i blokiranja istih i u slučaju poštovanja odredbi ovog sporazuma neće postavljati dodatne zahteve.
Iznos povraćaja sredstava koja se mogu ostvariti putem prava na refakciju u 2025. godini neće biti manji nego tokom 2024. godine, a Ministarstvo će sa predstavnicima Ministarstva finansija razmotriti mogućnost izmene zakona kojim se uređuju akcize.
Zakon bi se promenio u delu koji se odnosi na mogućnost povećanja iznosa povraćaja sredstava koja se mogu ostvariti putem prava na refakciju akcize.
Sporazum predviđa i to da poljoprivrednici mogu da se obrate direktno bankama u kojima imaju otvorene račune, u cilju dogovora oko olakšica u otplati kredita, a na osnovu dopisa koji je Narodna banka Srbije uputila 8. marta 2024. godine svim bankama, sa ciljem da ponude ustupke poljoprivrednicima.
Radna grupa za utvrđivanje modaliteta za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, odnosno poljoprivrednog zemljišta na kome nisu rešeni imovinsko – pravni odnosi, nastaviće sa radom.
Ministarstvo će nakon završetka javnog poziva za evidentiranje faktičkog obrađivanja poljoprivrednog zemljišta, koji je raspisan dana 15. oktobra 2024. godine, uraditi analizu finansijskih efekata i razmotriti mogućnost izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Na kraju je sporazumom predviđeno da će se najkasnije do kraja oktobra 2024. godine isplatiti svi uredno podneti zahtevi na osnovu Uredbe o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvođačima šećerne repe roda 2023. godine.
Kraj sastančenja sa Vladom
U Beogradu jeu četvrtak održan sastanak sa Vladom na kom su prisustvovali poljoprivrednici i predstavnici Vlade Srbije, ali sa koga se ponovo izašlo bez konkretnih rešenja.
Da će ishod ovog sastanka biti prihvatanje uslova Vlade, nije se moglo naslutiti, s obzirom na to da je sa tog sastanka, većina njih izašlo bez prevelikog optimizma.
Poljoprivrednik Saša Tomas, koji je prisustvovao sastanku, naglasio je da i dalje nezadovoljni ponudom.
„Posebno zato što ne postoje konkretni datumi isplate naših subvencija i ništa konkretno u vezi te akcije, gde bi u zakonu stajalo da je minimalni povrat akcije 50 ili 60 dinara“, objašnjava naš sagovornik.
Takođe, što se tiče berze, postoji radna grupa u kojoj, prema rečima Tomasa, sede „raznorazni likovi“.
„Oni ne rade u interesu poljoprivrednika već u interesu otkupljivača, tako da ta radna grupa mora da se profiltrira i da tu ostanu ljudi koji se razumeju u berzu i da se to ubrza. Ne postoje subvencije koje mi možemo da dobijemo da bi nam nadoknadile gubitak koliki mi imamo na po jednom kilogramu naših žitarica“, upozorio je on.