Poljoprivreda u Srbiji na udaru klimatskih promena, autohtone vrste pred izumiranjem

Staru sortu začinske paprike kozji rog na jugu Srbije zovu „crveno zlato“, i ta paprika raste samo u tom delu Srbije, a meštanima sela Donja Lokošnica je glavni izvor prihoda.

Ivan Kostić pod paprikom ima 50 ari i oduvek iglom i koncem niže papriku, ali kaže da je prinos ovog leta više nego upola manji. Glavni razlozi su grad, četiri meseca bez kiše, a onda i velike količine padavina za kratko vreme.

„Grad i kiša koji padnu za 15 minuta sve to unište. Mi sa tim ne možemo da se borimo“, kaže Kostić, za DW.

Vode često nije bilo ni za osnovne potrebe

Ekstremni vremenski uslovi ove godine devastirali su poljoprivredu u celoj Srbiji. Na siromašnom jugu u vreme suša često nije bilo vode ni za osnovne potrebe.

U Vojvodini su kišu dočekali posle puna dva meseca suše. Prekasno, kažu poljoprivrednici. Zbog vrućeg vetra i nedostatka kiše, vegetacija je završila čak dva meseca ranije i biljke nisu isterale svoj puni kapacitet.

Poljoprivrednik iz Kisača Dejan Ivanišević sada nade polaže u pšenicu, jer su sve druge vrste podbacile. On se nada da će država proglasiti elementarnu nepogodu i pružiti finansijsku pomoć koju je već obećala.

„Sad kad već podvlačim liniju – šećernu repu još nisam izvadio, ali čujem proseke iz Banata i drugog dela Bačke, gde se vadi – tako da na svojih 70 jutara očekujem da ću biti uskraćen za oko 3,5 miliona dinara, ne samo za dobit, nego uopšte. To je na neki način kao da svaki dan dolazite na posao, imate neku kasicu i ostavljate po 50, 100 evra, radite osam sati, a ne dobijate platu“, kaže Ivanišević.

Subvencije su samo kratkoročno rešenje

Državne subvencije jesu najkraći put do rešenja, kažu stručnjaci, ali samo kratkoročno. Srbija bi morala da razmišlja o dugoročnim rešenjima, jer će se ekstremne vremenske pojave poput suša, visokih temperatura i velikih količina padavina ponavljati iz godine u godinu.

„Prvo očuvanje kvaliteta zemljišta, zato što je dobro zemljište, plodno zemljište i kvalitetno zemljište preduslov za bilo kakav rod, a zemljište je jako izloženo klimatskim promenama i veoma ranjivo. Drugo je racionalno korišćenje vode i koriščenje racionalnih metoda za navodnjavanje – ‘kap po kap’ i slično. Treća ključna stvar je izbor vrste i sorte koja se gaji i izbor lokacija na kojoj se obavlja poljoprivredna proizvodnja “, kaže meteorološkinja Mirjam Vujadinović Mandić.

Uloga države je tu i da dobrim ekonomskim planiranjem pomogne razvoj poljoprivrede, ali i da osigura da hrana ne postane preskupa, kažu agroekonomisti.

„Danas imate potpuno apsurdnu situaciju da imate jeftine berzanske proizvode: pšenicu, kukuruz, soju i suncokret, koji su podbacili, a da imate visoke cene hrane u prodavnicama, pa je kalkulativno u tom lancu od njive do trpeze, od primarnog proizvođača pa do potrošača, negde ta karika pukla. To je sistemski problem i tu država treba da nađe rešenje“, kaže agronomski analitičar Žarko Galetin.

Poljoprivrednici sve probali, ali…

Poljoprivrednici kažu da su sve preporuke stručnjaka već isprobali i pitaju gde to greše.

„Probali smo i sa pomeranjem rokova setve i sa promenom hibrida i promenom kulture. Zalivanje ne dolazi u obzir, em je preskupo, em nema nikakvog efekta, čak je ove godine bio i kontraefekat“, kaže poljoprivrednik iz Kisača Dejan Ivanišević.

U selu Donja Lokošnica ne veruju da odgovarajuća odbrana uopšte postoji.

„Konkretno za ovu našu papriku ne postoji rešenje. Mi ćemo da se borimo, pokušavamo da zalivamo. Da se to stavi ispod folije – ne može da se osuši. Probali su ljudi, ali ne može. Ona se uzgaja samo na ovom našem području, u nekoliko kilometara, i tu uspeva“, kaže poljoprivrednik Ivan Kostić.

On se nada da će ove zime, kad pokrije sve troškove, biti makar na nuli. Mnoge njegove komšije neće uspeti ni toliko. Zato strahuju da će njihova stara sorta paprike kozji rog uopšte moći da opstane i za naredne generacije.