Vojislava Crnjanski Spasojević, novinarka „Večernjih novosti“, dobila je otkaz nakon što je na privatnom Instagram profilu objavila fotografiju sa protesta studenata ispred Pravnog fakulteta. Otkaz je potpisala direktorka „Večernjih novosti“ Olivera Anđelković.
Vojislava Crnjanski Spasojević je više puta nagrađivana i novinarka sa najviše objavlenih tekstova, te je zato obrazloženje otkaza da ostvaruje najmanji učinak- neuverljivo.
Biće da se radi o pokaznom primeru svim drugima u kolektivu, pogotovo onima koji su reagovali na objavljivanje ličnih podataka dvojice studenata na portalu „Novosti“ i stav javnosti da zbog toga ovom listu treba oduzeti nagradu „Meša Selimović.
Ujedno, ovo je i dokaz da novinare špijuniraju, odnosno, kako je to napisala Vojislava Crnjanski Spasojević u pismu javnosti, da se pare poreskih obveznika ne odvajaju za izgradnju stabilnih nadstrešnica, mostova, škola, za lečenje obolelih od teških i retkih bolesti, za obrazovanje, nauku i kulturu, već za „plaćanje pojedinaca ili sistema koji špijuniraju društvene mreže novinara i drugih građana Srbije“.
Njeno otvoreno pismo objavljujemo u celosti:
„Poštovani,
Moje ime je Vojislava Crnjanski Spasojević i tri decenije sam novinar, od čega poslednjih 14 godina u „Večernjim novostima“. Tačnije, bila sam novinar u tom dnevnom listu do 20. januara. Rešenje o otkazu dobila sam 13. januara, samo dan pošto sam objavila u „storiju“, na svom privatnom „Instagram“ profilu, fotografiju sa prijateljicom na protestu ispred Ustavnog suda. I samo deset dana pošto sam na istoj mreži objavila svoje ograđivanje od obelodanjivanja ličnih podataka dvojice studenata, Lazara i Luke Stojakovića, na portalu „Novosti“.
Mnoštvo tekstova sam tokom karijere napisala o opasnostima od zloupotrebe ličnih podataka, kao i posledicama tog krivičnog dela, te sam istinski bila šokirana, pogođena i besna kada sam videla faksimile njihovih pasoša na portalu kuće u kojoj radim. Zbog zabune u javnosti moram još da istaknem da se ti faksimili nisu pojavili u štampanom izdanju „Novosti“.
Naravno, u rešenju o prestanku mog radnog odnosa sve ovo nije navedeno kao razlog za otpuštanje.
Navodi se da je „usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za obavljanjem posla“ koji sam radila, tj. da sam tehnološki višak. Tehnološki višak u redakciji koja već duže vreme ima manjak ljudi i u rubrici sa samo tri novinara, u kojoj se jedva obezbeđuju vikend dežurstva u vreme godišnjih odmora!? Takođe se navodi da je pre donošenja odluke poslodavac „sproveo detaljnu analizu radnog učinka zaposlenih na radnom mestu rubrike društvo“ i utvrdio da ja, navodno, ostvarujem najmanje radne rezultate.
Budući da imam dokaze za suprotno, odnosno da su moji radni učinci u trenutku otkaza bili najveći kada je u pitanju broj tekstova, kao i da sam dva puta dobila nagradu Novinar godine i više nagrada Kolegijuma za pojedinačne tekstove (poslednju u decembru), osnovano sumnjam da razlog za otkaz nije moj učinak. Tu sumnju dodatno potkrepljuje činjenica da menadžment kompanije, odnosno direktorka koja je potpisala rešenje, nije konsultovala ni moje urednike, ni Urednički kolegijum – niti o mom radu, niti o potrebama redakcije. Sa mnom pre uručenja rešenja niko nije razgovarao, niti me upozorio da postoji bilo kakav problem u vezi sa mojim radom. Pravilnik o novoj sistematizaciji radnih mesta, datiran na 10. januar, odnosi se samo na moje radno mesto, odnosno rubriku „društvo“, bez bilo kakvih drugih promena predviđenih u redakciji.
Obraćam vam se javno jer mislim da će se sa ovakvom praksom otpuštanja „nepoželjnih“ novinara nastaviti i u drugim medijima, kao i zato što ne želim da prihvatim činjenicu da ljudi koji nisu novinarski profesionalci ocenjuju rad mene i mojih kolega i degradiraju našu profesiju. Jer takvim činovima kažnjava se zdrav razum, drugačiji pogled na stvarnost od onog koji je „poželjan“, kažnjava se potreba da se pridržavamo zakona i principa demokratskog društva koje podržavamo.
Ujedno se šalje poruka da novinar mora da bude poslušnik, u suprotnom će biti na ovaj ili onaj način sankcionisan, čak i kada se striktno zalaže za poštovanje zakona i profesionalnih normi.
Naročito me plaši, ukoliko su moje sumnje tačne, mogućnost da se pare poreskih obveznika ne odvajaju za izgradnju stabilnih nadstrešnica, mostova, škola, za lečenje obolelih od teških i retkih bolesti, za obrazovanje, nauku i kulturu, već za plaćanje pojedinaca ili sistema koji špijuniraju društvene mreže novinara i drugih građana Srbije.
Mislim da građani to moraju da znaju.
Vojislava Crnjanski Spasojević, novinarka“
