Foto: Unsplash/Tatiana P.
Sve više penzionera u Srbiji umesto odmora nakon odlaska u zasluženu penziju, nastavlja sa radom. Prema podacima Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata oko 100.000 njih se radno angažuje. Poslodavcima su zanimljivi kandidati zbog manjka radne snage, a penzioneri na ovaj način dopunjuju kućni budžet
Usled nedostatka radne snage poslodavcima su sve interesantniji kandidati – penzioneri. Sve više ljudi u trećem dobu u Srbiji umesto odmora nakon odlaska u zasluženu penziju, nastavlja sa radom.
Svake godine Srbiju naspusti oko 50.000 potencijalnih radnika. Zdravstvenom sektoru nedostaje isto toliko medicinskih sestara, a zbog boljih uslova rada život u inostrantsvu biraju lekari, nastavnici, vozači…
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže za portal “Vremena” da penzioneri rade isključivo da bi dopunili kučni budžet.
“Znamo koliko su niske penzije i da jednostavno nisu dovoljne za normalan život. Mislim da će sve više penzionera u Srbiji morati da radi. S jedne strane zbog pomenutog kućnog budžeta, sa druge strane poslodavci imaju ogroman manjak radne snage. To se vidi i po vozačima u GSP-u na primer, oko 20 odsto njih su bivši vozači koji su vraćeni na ta radna mesta zbog deficita zaposlenih.
Kada svemu tome dodate inflaciju, koju osete i zaposleni sa većim primanjima, a kamoli penzioneri, oni moraju da traže dodatne prihode. Njihov položaj ne može da popravi 20.000 dinara koji im se dodeljuju. To je samo trenutna dobit od koje mogu da kupe malo više lekova i to je sve”, kaže Savić.
Penzioneri poželjni kandidati zbog iskustva
Prema podacima ASNS, oko 100.00 penzionera nakon odlaska u penizju nastavlja da radi. Problem je što više od polovine radi na crno, u sivoj zoni pa podaci nisu precizni.
“Firme koje pružaju usluge tehničkog obezbeđenja, na primer, uglavnom zapošljavaju penzionere na crno. Veliki broj penzionera radi i kao vozači, naročito su traženi majstori različitih zanimanja, varioci, građevinki radnici…
Medicinske sestre su takođe vrlo tražene i one nastavljaju da rade bez problema po odlasku u penziju.
U poslednje vreme penzioneri su sve interesantniji poslodavcima naročito jer im manjka iskusnih radnika. Mladi koji su na raspolaganju, uglavnom nemaju radno ni tehničko iskustvo. Potrebno je vreme da steknu iskustvo, pa nama poslodavci često upućuju pozive tražeći da ih povežemo sa penzionerima koji žele da rade”, kaže Savić.
Plata uz penziju
Prema zakonima Republike Srbije, osoba koja je ostvarila pravo na starosnu penziju može ponovo da zasnuje radni odnos, ukoliko ispunjava opšte uslove utvrđene Zakonom o radu, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Kada su u pitanju invalidski i porodični penzioneri, situacija je drugačija.
Radni odnos, kao i sa svakim drugim zaposlenim, zasniva se zaključenjem ugovora o radu. Angažovanje može biti dogovoreno na neodređeno ili na određeno vreme.
Starosni penzioner koji se radno angažuje ima, generalno govoreći, ista prava i obaveze kao i ostali zaposleni – pravo na pauze tokom rada, godišnji odmor, naknadu troškova i prevoza, uz nekoliko izuzetaka.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Od onih koji bi izašli na referendum njih 41,6 bi glasala za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, navodi se u istraživanju javnog mnjenja Centra za evropske politike.
Vrhunac izborne kampanje naprednjačkog režima za deset lokalnih samouprava odigrao se u beogradskoj „Areni“. Opsena Aleksandra Vučića je u prenosu uživo režimskih televizija podignuta na još malo viši nivo. Cirkus je bio kompletan
Pred lokalne izbore u deset mesta, ljudi se opet korbačima i autobusima ganjaju na miting SNS-a u beogradskoj Areni. Poenta je da se pokaže da za Aleksandra Vučića nema malih utakmica
Studenti u blokadi saopštili su da je četvoro njihovih kolega privedeno dok su nosili novac koji su građani donirali za nastavak studentske borbe
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odbacio navode o pritiscima u javnim preduzećima da zaposleni dođu na miting Srpske napredne stranke 21. marta u Beogradu. Da li je to tačno?
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
