Nove poštanske marke koje promovišu Međunarodnu specijalizovanu izložbu EKSPO 2027 predstavljene su danas u PTT muzeju, saopštila je Pošta Srbije. Marke su još jedan u nizu mehanizama promocije megalomanskog projekta koji će građane Srbije koštati oko 18 milijardi evra
Poštanske marke napravljene povodom promocije projekta EKSPO 2027 predstavljene su danas u PTT muzeju, a zasnovane su na reprintu izdanja koje je tadašnja Zajednica jugoslovenskih PTT objavila povodom međunarodne izložbe EKSPO 1967 u Kanadi.
Marke su još jedan vid promocije ovog projekta, za koji će tokom naredne tri godine država izdvojiti 17,8 milijardi evra, makar je tako rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U okviru programa „Skok u budućnost – EKSPO 2027“. Ovaj program Vučić je najavio u januaru ove godine, a on obuhvata, tvrdi predsednik, podizanje životnog standarda građana, projekte u oblasti nauke i tehnologije, obrazovanja, razvoja infrastrukture, energetike, ekologije, poljoprivrede, zdravstva, turizma, kao i programe u drugim oblastima od nacionalnog značaja.
Iako je izostao podatak o tome koliko će svaki od pojedinačnih projekata koštati poreske obveznike, partijsko-državna promocija EKSPO-a nije prestala od trenutka kada je objavljeno da će Srbija biti domaćin ove izložbe 2027. godine.
Poštanske marke i firme
Poslednje su na red došle marke, na kojima je istaknut logo izložbe, a paralelom između 1967. i 2027. godine podvlači se „istorijski kontinuitet Srbije u težnji da bude lider u inovacijama u regionu“.
Kako je naveo ministar finansija Siniša Mali, redovne marke kao sredstvo plaćanja poštanskih usluga nalaziće se na više od milion pošiljaka na godišnjem nivou koje se iz Srbije šalju u inostranstvo i na isto toliko u domaćem poštanskom saobraćaju.
Kako bi se obezbedilo da su marke kontinuirano u upotrebi u naredne tri godine, umesto nominalnih vrednosti iskazanih u dinarima, uvode se slovne oznake za usluge poštanskog saobraćaja. Slova koja označavaju vrednost maraka su, simbolično: E, X, P, O, B, G.
Pre nego što je predstavila marke, Vlada Srbije je osnovala firme koje će biti upregnute u EKSPO. U januaru ove godine vlada je osnovala sedam preduzeća povezanih sa projektom EKSPO 2027, od kojih će jedna graditi sportski kompleks za vodene sportove u Surčinu, a ostalih šest će biti zaduženo za objekte za smeštaj učenika i posetilaca ove izložbe. Ovim firmama upravljaće Građevinska direkcija Srbije, a finansiraće se iz državne kase i kredita.
Pre firmi osnovanih u januaru, u novembru je formirana kompanija “Expo 2027”, koja će praktično rukovoditi celokupnom realizacijom izložbe. Za razliku od novoosnovanih preduzeća, na čelu ovog je Dušan Borovčanin, koji je inače i direktor Kongresnog biroa Turističke organizacije Srbije.
Uloga Kule Beograd
Za potrebe izložbe biće izgrađeni i hoteli, i to čak 130, kako najavljuju iz državnog vrha. Naravno, tu je i dugo očekivani i najavljivani Nacionalni stadion, ali i stanica gradske železnice.
„Ovaj deo Beograda, uz Makiško polje gde se gradi prva linija metroa, postaće najveće gradilište u ovom delu Evrope. Nekada je to bio Beograd na vodi koji se polako završava“, rekao je nedavno Mali novinarima prilikom predstavljanja plana izgradnje kompleksa u Surčinu.
Upravo je Kula Beograd, koja se nalazi u kompleksu Beograd na vodi, jedna od glavnih „oglasnih tabli“ SNS-a u promociji izložbe. Kada je Srbija u junu prošle godine postala domaćin specijalizovanog EKSPO-a, na Kuli Beograd je zasijala reč „pobeda“, praćena srpskom trobojkom.
„Srbija je pobedila na izboru za EKSPO 2027“, pisalo je tada na kuli Beograda na vodi.
Promotivna kampanja se tek zahuktava. Pored brojnih hotela, stadiona, železnica i poštanskih marki, Vlada Srbije ima još nešto više od tri godine za promociju projekta vrednog više milijardi evra, krunu predsedničkog mandata Aleksandra Vučića – kako ga on sam naziva.
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
