Najniža podrška ulasku Srbije u Evropsku uniju u poslednjih deset godina — razlozi u političkom nepoverenju, zamoru i globalnim tenzijama
Podrška građana Srbije ulasku u Evropsku uniju nastavila je da opada i trenutno se nalazi na najnižem nivou u poslednjoj deceniji, pokazuju rezultati najnovijih istraživanja javnog mnjenja. Prema podacima koje su objavile domaće istraživačke agencije, svega oko 35 odsto građana trenutno bi glasalo za ulazak Srbije u EU, dok je čak 44 odsto protiv, a ostali su neodlučni.
Trend opadanja podrške beleži se već godinama, ali su poslednji meseci dodatno doprineli rastu evroskepticizma, ocenjuju analitičari. Kao ključne razloge građani navode spor proces pregovora, dvostruke aršine Brisela prema Srbiji i drugim zemljama regiona, ali i aktuelnu geopolitičku klimu, uključujući rat u Ukrajini, odnos EU prema Kosovu, i snažan uticaj Rusije i Kine u regionu.
Stručnjaci upozoravaju da pad podrške nije samo odraz spoljnopolitičkih okolnosti, već i dubokog unutrašnjeg nezadovoljstva građana.
„Građani gube poverenje u institucije, ali i u samu ideju evropskih integracija koje traju više od dve decenije bez konkretnih rezultata“, kaže politikolog Dušan Spasojević.
Istovremeno, narativ vlasti o „samostalnoj i neutralnoj Srbiji“ dodatno je ojačao distancu prema EU, iako zvanična politika i dalje nominalno ostaje posvećena evropskom putu. Ipak, sve više analitičara postavlja pitanje da li je evropska perspektiva i dalje realna opcija ili postaje samo politička fraza.
Uprkos svemu, EU ostaje glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, najveći donator i investitor, ali te činjenice očigledno više ne utiču presudno na raspoloženje građana. Evropski put, čini se, više nije ideološki kompas već pragmatično pitanje interesa — a sve manje ljudi veruje da će im EU doneti bolji život.
Opozicija iz Negotina kaže da u tom gradu, pred nadolazeće lokalne izbore, SNS već ide od vrata do vrata i deli poklone, i da vladajuća partija na te izbore gleda „kao na borbu na život i smrt“
Da li režim finansira ili samo čuva murale na kojima širom Srbije piše: „Kad se vojska na Kosovo vrati…“? I, šta uopšte znači ta poruka? DW istražuje ovu borbu za simbole i zidove
Nekadašnji načelnik Generalštaba i komandant Treće armije Vojske Jugoslavije u vreme rata na Kosovu pravosnažno je osuđen na zatvorsku kaznu od 22 godine za zločine počinjene nad Albancima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je nesvakidašnji intervju za Frankfurter algemajne cajtung u kojem se branio od optužbi na bizaran način. Intervju je sam zahtevao
Tender za rekonstrukciju peronskih grede na Prokopu je obustavljen zato što jedini ponuđivač nije ispunio uslove ni posle dva produžavanja roka
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
