Učenici Gimnazije Sveti Sava uputili su otvoreno pismo Ministarstvu prosvete u kojem, iz svoje perspektive, pišu o problemima i manama ovdašnjeg obrazovnog sistema. Za početak, smatraju da je broj predmeta koje imaju – između 13 i 18 godišnje – prevelik, a da obimno gradivo ne dozvoljava da se tim predmetima zaista posvete. Uz to, ističu da ih rigidno deljenje škola na smerove, kao i manjak izbornih predmeta, čini nedovoljno usmerenim i nesvesnim opcija koje su pred njima.
Takođe, problem je i dužina i kvalitet vremena koje u školi provode. „Smatramo da se u školski program mora uključiti nastava koja se održava u institucijama kao što su muzeji, fakulteti, pozorišta (…) Ovaj vid nastave ne samo da bi približio gradivo učenicima, već bi učinio da učenici postanu svesniji zašto nešto uče, kakva je primena toga u svakodnevnom životu“, pišu gimnazijalci, dodajući da se sada sve to svodi na dobru volju predmetnog profesora.
Opsesija ocenom
Problem, po njima, predstavlja i način ocenjivanja i popravke ocena. Naime, kako se traži da se po predmetu uglavnom dobije najmanje tri, a češće četiri ocene po polugodištu, to predstavlja izazov kako za nastavnike, tako i za učenike, jer je u nastavi fokus na deljenju ocena i bržem prelaženju gradiva da bi se sve stiglo. „Sve se pretvorilo u opsesiju ocenom“, pišu. „Ona je postala glavni razlog zašto učimo i nastavnicima glavni razlog zašto smo mi u školi.“
Gimnazijalci, takođe, smatraju da je način popravke ocene ponekad demotivišući jer ih jedna greška, odnosno jedinica, zbog računanja aritmetičke sredine ocena, ma koliko posle učili i trudili se, onemogućava da dosegnu odličan prosek iz tog predmeta.
Odnos između profesora i učenika i prema nasilju
Iz njihovog ugla upitan je i odnos profesor-učenik, jer u pojedinim slučajevima ne postoji poštovanje profesora prema učenika, a učeničke se žalbe ne uvažavaju, ali i odnos prema nasilju u školama i delikvenciji.
„Nasilje u školama se dešava veoma često“, pišu učenici, a sistem kakav je sada sa naknadnim kažnjavanjem prestupnika i preblagim kaznama koje nemaju uticaja je više deo problema, nego rešenja. Oni se zalažu za efektnije kazne, što bi, između ostalog, vratilo autoritet školi i za uključivanje svih stručnjaka čim do problema dođe.
Neozbiljan pristup države državnoj maturi
Konačno, tu je i pitanje državne mature. Opisuju u kakvom se fluidnom oblaku (polu)informacija nalaze – ne znaju da li će se prenositi broj poena sa mature na sve fakultete ili će i dalje fakulteti imati prijemne ispite, ne znaju šta će od gradiva biti na takvoj maturi, niti koliko će se uzeti u obzir sažimanje gradiva tokom pandemije.
Gimnazijalci zaključuju: „Smatramo da je matura važna, ali se mora mnogo ozbiljnije pristupiti organizaciji i informisanju. Potrebno je i objaviti materijal za državnu maturu bar nekoliko godina ranije, jer za razliku od male mature ovde ne postoje priručnici, kao ni zadaci od prethodnih godina. Tokom diskusije na ovu temu smo zaključili da će verovatan ishod te mature biti loš i zato želimo da se to popravi i da pomogne, a ne da odmogne pri upisu na željeni fakultet.“
Mladi gube poverenje u institucije
Ovo je jedno pismo iz ugla učenika, mladih na koje se često pozivamo i kritikujemo ih.
Koji nisu mesecima išli u školu zbog pandemije. Koje nazivamo razmaženima. Koje, zbog nekoliko ružnih primera koji dospeju u medije (a o tome kako se o njima u medijima piše je druga, često jednako problematično pitanje), sve trpamo u isti koš. Koje prozivamo za manjak poštovanja, a ne pitamo se koliko se autentičnog poštovanja njima ukazuje. Koji su žrtve negativnih društvenih obrazaca na koje (još) ni ne mogu da utiču, a mi smo onda kanda veoma neprijatno iznenađeni što ti obrasci utiču na njih.
Nalazi KOMS-ovog Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2021. godinu kažu da čak 85 odsto mladih smatra da nema uticaj na proces donošenja odluka i da ne mogu ništa da promene. Sve više gube poverenje u institucije.
A onda ih proglašavamo sebičnim jer se ne bave pitanjima od opšteg značaja.
Koliko su puta nadležni u svim onim reformama obrazovanja i najavama istih, kroz organizovanje seminara i osmišljavanje nastave – a da to nisu pojedini profesori koje takođe malo ko šta pita – zaista pokušali da čuju i glas mladih, onih kojih se to upravo i direktno tiče i od kojih očekujemo da budu bolji od nas? Koliko im se pružio osećaj da su oni zaista deo obrazovnog sistema, a ne, takoreći, objekti reformi i odsustva istih?
Otuda ovo pismo, i neka druga pisma, mogu da posluže kao povod za dijalog između Ministarstva, nastavnika i učenika, kao i drugih uključenih u obrazovni proces.
Celo otvoreno pismo Učeničkog parlamenta Gimnazije „Sveti Sava“ možete da pročitate OVDE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
