Foto: Screeshot N1
Od 1600 škola u Srbiji, samo njih 709 imaju direktore sa položenim ispitom. Onima koji ih nemaju, Školski odbori uglavnom to ne uzima za zlo. Osim kada se ne naredi suprotno
Vladimir Ristić, zbog kog su učenici osnovne škole „Dositej Obradović“ u Omoljici kod Pančeva štrajkovali nezadovoljni što nakon dva direktorska mandata nije izabran i treći put, jedan je od većine direktora škola u Srbiji bez licence za taj posao.
To je i bio razlog zašto nije izabran i treći put.
U Srbiji ima 1600 direktora škola. Prema podacima Ministarstva prosvete, od 2018. do prošle godine, ispit za direktore na teritoriji cele Srbije položilo je samo njih 709.
Prema Zakonu, rukovodioci obrazovnih ustanova dužni su da steknu licencu u roku od dve godine od postavljenja. Među onima koji to nisu uspeli ima mnogih koji su i bez licence nastavili da budu direktori, a ima i onih, kao Vladimir Ristić iz Omoljice, kojima to nije dozvoljeno.
Zakon obavezuje direktore da imaju licencu još od 2004. godine. Međutim, sve do 2018. je osmišljavana procedura kako da se zakon sprovede u praksi, pa su prve obuke direktora počele tek tad.
Obuku realizuje Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Po završetku obuke, kandidat je u obavezi da u roku od tri meseca sprovede istraživanje, izradi istraživački izveštaj i pripremi portfolio. Zatim se prijavljuje za ispit za dobijanje licence, koji organizuje Ministarstvo prosvete.
Prva grupa direktora je ispit za licencu položila 2018. godine. Od njih 17, petoro je palo ispit.
Zbog korone, direktorima je omogućeno da umesto roka od dve godine od postavljenja, polažu ispit od dana završetka obuke.
Nakon štrajka i peticije koju je potpisalo 1700 stanovnika Omoljice, Vladimir Ristić je vraćen na mesto direktora.
U međuvremenu, Školski odbor je mesto direktora dodelio osobi iako nije imala licencu, ona je nakon jednog radnog dana dala ostavku, Školski odbor je shvatio da je Ristić ipak jedini mogući izbor (pogotovo što je on bio jedini kandidat na raspisanom konkursu) i imenovao ga treći put.
„Razgovaravši sa ljudima i videvši kakva je atmosfera zaključili smo da je Ristić zaista najbolje rešenje za mesto direktora i kao grad ćemo dati punu podršku. I MZ Omoljica će dati punu podršku jer videli smo u prethodnim danima da je to nešto što želi Omoljica i najbolje je za našu decu“, rekao je Aleksandar Stevanović, gradonačelnik Pančeva.
Ostalo je pitanje zašto Zakon nije poštovan i nakon prvog mandata, kad Ristić takođe nije imao licencu, zašto to nije bilo sporno ni naredne dve godine, zašto lokalna samouprava odbija da učestvuje u radu škole od kako je on njen direktor, zašto iz lokalnog budžeta nisu dobili dinar preko od onoga što im po zakonu sleduje za školu, zašto je protiv njega podneto desetine anonimnih prijava, pa i da lobira za besplatne udžbenike Fondacije Aleka Kvčića.
Slučaj Vladimira Ristića, inicirao je obavezu da bi trebalo proveriti i ostale direktore u Srbiji. Jer, tako kaže zakon.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
