Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokušava da po svaku cenu progura uvođenje državne mature, koja bi u teoriji, pored ostalog, trebalo da zameni prijemne ispite na fakultetima. U praksi to i nije baš tako, ali je sigurno da Ministarstvo u samohodu pokušava da odluči o budućnosti srednjoškolaca, iako i dalje nema rešenja za brojne izazove koje bi ovakva matura nosila sa sobom.
Prema upitnoj viziji onih koji su je osmislili trebalo bi da se održava u dva roka, a iste testove polagale bi sve škole. Polagala bi se tri predmeta i svi učenici bi radili zadatke svih nivoa – osnovnog, srednjeg i naprednog – i oni koji su časove matematike imali dva puta nedeljno, i oni koji su imali pet časova nedeljno. I osobe sa smetnjama u razvoju bi polagale iste testove, ali bi verovatno imale više vremena za test.
Ministarstvo je smslilo da se kao obavezni predmeti polažu i srpski jezik i matematika, barem za one smerove koji su imali matematiku sve četiri godine. Prema tome bi nekome ko želi da upiše društvene nauke, upis na fakultet jednako zavisio od matematike kao i onome ko cilja Elektrotehnički fakultet ili PMF.
Kada dolazi do ovako bitnih sistemskih izmena, obično se sačeka da prođe neki vremenski rok pre nego što se one implementiraju. U ovom slučaju trebalo bi sačekati makar dok oni koji su upisali srednju školu po “starom sistemu” ne završe sve četiri godine.
Međutim, Ministarstvo je odlučilo da za to nema potrebe – prva državna matura zakazana je za generaciju koja je sada završava drugu godinu i škole bi trebalo da je realizuju školske godine 2023/24.
Čemu bi ovo trebalo da služi?
U teoriji, državna matura bi trebalo da poboljša kvalitet srednjoškolskog obrazovanja, kao i da olakša upisivanje na fakultet – odnosno da oslobodi maturante svih troškova i zavrzlama oko prijemnih ispita.
Prvi argument se zasniva na tome da će deca morati više da uče kako bi položila konačnu maturu, što je unapred problematično jer se vrlo često ovakve provere znanja zasnivaju dobrim delom na prepisivanju. To se, uostalom, dešavalo i na eksperimentima sa malom maturom. Posledično, znanje neće nužno biti garant uspeha, već veština snalažljivosti. Tu je i faktor (ne)sreće na koga će učenici nabasati da im dežura.
Varanje na testovima, prepisivanje, korišćenje telefona ili bubica je sistemski problem koji na neki način mora biti rešen da bi imalo smisla uvoditi državne mature. Na prijemnim ispitima na fakultetima je prag tolerancije za one koje uhvate znatno snižen, a kandidati uhvaćeni u varanju nemaju više mogućnost da ponove prijemni, pa se to samim tim manje radi – što ne zanči da se uopšte ne pokušava.
Drugi argument vezan za ukidanje prijemnih ispita je takođe i više nego problematičan, s obzirom da su fakulteti među prvima digli glas protiv ove provere znanja, pa su pojedini fakulteti odmah najavili da će i pored državne mature organizovati prijemne ispite. Zakon o visokoškolskom obrazovanju im to i dozvoljava.
Na sajtu Ministartva navode da fakulteti ne veruju rezultatim sa sadašnje mature, te da zato žele da izmene važeći sistem. Međutim, kako se ranije mediji izveštavali, predstavnici fakulteta nemaju poverenja ni u ovaj projekat, niti su zadovoljni načinom na koji su bili uključeni u izradu državne mature i odlučivanje o njenoj primeni.
Ovde dolazi do još većeg apsurda Ministarstva – oni su sami predložili da neki fakulteti mogu da organizuju dodatne provere, što znači da bi maturanti i budući studenti morali da prolaze nekoliko krugova filtriranja, a da nije precizirano šta će biti merodavno. Ovo rešenje obesmišljava celi projekat.
“Vi se ništa ne pitate”
Predstavnik Udruženja srednjoškolaca “I mi se pitamo” Luka Babić, učenik druge godine u Trećoj beogradskoj gimnaziji, objavio je tekst u “Peščaniku” koji sumira njihove utiske sa sastanka sa predstavnicima Ministarstva prosvete. Nakon što se kadar ministra Branka Ružića pohvalio kako je ovo “prvi put da su učenici uključeni u proces odlučivanja”, jasno su im stavili do znanja da su svi “zakonski i podzakonski akti već gotovi i da nema prostora za izmene”.
Na pitanje učenika Babića kako mogu da tvrde da i oni participiraju u odlučivanju, ako je već sve odlučeno, predstavnici su dali direktan odgovor – “vi se ništa ne pitate”.
Svršen čin
Koncept državne mature usvojen je još 2017. godine Izmenama zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju u članovima 60,61 i 62. Više puta je odlagano kada će državna matura početi da se realizuje. Jedan od razloga za odlaganje je svakako pravdanje Ministarstva prosvete da je epidemija korone usporila proces pripreme.
Novim Izmenama istog zakona iz 2021. godine, odlučeno je da će prva državna matura biti održana 2023/24 školske godine. Ministar prosvete u odlazećoj Vladi Branko Ružić odgodio je privođenje kraju realizacije, ostavivši to za sledeće ministrovanje, bilo njegovo, bilo nekog drugog.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
