Foto: Etnografski muzej
Dela velike slikarke viđena očima današnjih fotografa, i njena do sada nepoznata etnografska kolekcija, izloženi su u Čačku i Beogradu povodom sto pedeset godina od njenog rođenja
Sto pedeset godina rođenja Nadežde Petrović, obeleženo je dvema (za sad) izložbama: u Etnografskom muzeju u Beogradu je izložba „Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović“, a u Čačku, njenom rodnom gradu, ,,Nadežda Petrović – jedna slikarka, 15 fotografa, 30 umetničkih dela”.
Ova druga je predstavljena na pešačkoj zoni ispred hotela ,,Beograd”, na otvorenom u vidu ulične galerije, s ciljem popularizacije slavnih srpskih i jugoslovenskih slikara uz angažman čuvenih umetničkih i modnih fotografa. Autori fotografija su za ovu priliku napravili interpretacije dela Nadežde Petrović i na savremen, duhovit ili provokativan način doprineli promociji slavne umetnice.
Foto: Facebook Umetničke galerijeAutorka izložbe je Duška Jovanić, a realizovali su je Umetnička galerija ,,Nadežda Petrović” u Čačku, Color Media Communications i Ministarstvo kulture.
U Etnografskom muzeju, Jelena Sekulović autorka izložbe „Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović“, odabrala je predmete koje je Nadežda Petrović prikupljala tokom putovanja, kako bi istakla snažan izraz njenih nacionalnih osećanja, umetničkog senzibiliteta i romantičarskog duha s početka 20. veka.
Otkrivanje Nadežde kao kolekcionara – etnografa predstavlja novinu o njoj čak i za stručnu javnost. Prikazani su autentični predmeti među kojima se po zanatskom umeću posebno ističu prsten „stolovat“ i pafte sa predstavom obnaženog boga Bahusa, muška misiraba, muški jelek i ženske košulje sa teritorije Stare Srbije.
Postavka je prvi put prikazana 1917. godine u Lionu, a sad je prvi put u Srbiji.
S.Ć./Nova.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Apelacioni sud Bosne i Hercegovine pravosnažno je osudio predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na godinu dana zatvora i šest godina zabrane bavljenja politikom. Dodik presudu ne priznaje, Evropska unija traži da se odmah povinuje. A šta će da uradi Aleksandar Vučić
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koja je angažovana, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kuća Rastka i Nadežde Petrović na Paliluli je legat o kome bi trebalo da vodi računa Narodni muzej u Beogradu. Ona, međutim, propada više od 30 godina, prozori su uništeni, zidovi vlažni zbog prokišnjavanja. U zemlji busanja u grudi srpstvom državu nije briga za zaostavštinu na kojoj počiva srpski nacionalni identitet
Umetnički model koji je uspostavila Nadežda Petrović, kao borbenu umetničko-političku viziju budućnosti, po svojoj umetničkoj odlučnosti i beskompromisnosti, u svom modernizmu, bio je više nego što je Srbija prvih decenija 20. veka imala sposobnosti da prihvati. Ono što je ostavila iza sebe na umetničkom polju – njeno slikarsko delo, stoji potpuno zasebno, jedinstveno i neuporedivo
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
