Foto: Etnografski muzej
Dela velike slikarke viđena očima današnjih fotografa, i njena do sada nepoznata etnografska kolekcija, izloženi su u Čačku i Beogradu povodom sto pedeset godina od njenog rođenja
Sto pedeset godina rođenja Nadežde Petrović, obeleženo je dvema (za sad) izložbama: u Etnografskom muzeju u Beogradu je izložba „Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović“, a u Čačku, njenom rodnom gradu, ,,Nadežda Petrović – jedna slikarka, 15 fotografa, 30 umetničkih dela”.
Ova druga je predstavljena na pešačkoj zoni ispred hotela ,,Beograd”, na otvorenom u vidu ulične galerije, s ciljem popularizacije slavnih srpskih i jugoslovenskih slikara uz angažman čuvenih umetničkih i modnih fotografa. Autori fotografija su za ovu priliku napravili interpretacije dela Nadežde Petrović i na savremen, duhovit ili provokativan način doprineli promociji slavne umetnice.
Foto: Facebook Umetničke galerijeAutorka izložbe je Duška Jovanić, a realizovali su je Umetnička galerija ,,Nadežda Petrović” u Čačku, Color Media Communications i Ministarstvo kulture.
U Etnografskom muzeju, Jelena Sekulović autorka izložbe „Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović“, odabrala je predmete koje je Nadežda Petrović prikupljala tokom putovanja, kako bi istakla snažan izraz njenih nacionalnih osećanja, umetničkog senzibiliteta i romantičarskog duha s početka 20. veka.
Otkrivanje Nadežde kao kolekcionara – etnografa predstavlja novinu o njoj čak i za stručnu javnost. Prikazani su autentični predmeti među kojima se po zanatskom umeću posebno ističu prsten „stolovat“ i pafte sa predstavom obnaženog boga Bahusa, muška misiraba, muški jelek i ženske košulje sa teritorije Stare Srbije.
Postavka je prvi put prikazana 1917. godine u Lionu, a sad je prvi put u Srbiji.
S.Ć./Nova.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Radislav Krstić, bivši general vojske Republike Srpske, u otvorenom pismu je zatražio prevremeno puštanje na slobodu, te priznao odgovornost i naveo da se kaje zbog učešća u genocidu u Srebrenici
Premijer Srbije najavljuje da će biti još ostavki, o čemu će javnost biti obaveštena do kraja nedelje. On je poručio da za nesreću na Železničkoj stanicu u Novom Sadu neko mora odgovarati
Pripadnici MUP-a uhapsili su četiri lica, nakon što su u njihovim računarima pronašli fotografije i snimke nastale seksualnom eksploatacijom dece
U novom broju nedeljnik „Vreme“ piše o tajnim poslovnim i političkim vezama srpskih vlasti sa autokratskim drugarima u Budimpešti i Pekingu, što je možda kumovalo i pogibiji u Novom Sadu
Oštar protivnik rata koji Rusija vodi u Ukrajini i ruski kuvar Aleksej Zimin pronađen je mrtav u hotelskoj sobi u Beogradu. Uzrok smrti ostaje nejasan
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kuća Rastka i Nadežde Petrović na Paliluli je legat o kome bi trebalo da vodi računa Narodni muzej u Beogradu. Ona, međutim, propada više od 30 godina, prozori su uništeni, zidovi vlažni zbog prokišnjavanja. U zemlji busanja u grudi srpstvom državu nije briga za zaostavštinu na kojoj počiva srpski nacionalni identitet
Umetnički model koji je uspostavila Nadežda Petrović, kao borbenu umetničko-političku viziju budućnosti, po svojoj umetničkoj odlučnosti i beskompromisnosti, u svom modernizmu, bio je više nego što je Srbija prvih decenija 20. veka imala sposobnosti da prihvati. Ono što je ostavila iza sebe na umetničkom polju – njeno slikarsko delo, stoji potpuno zasebno, jedinstveno i neuporedivo
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
