„Toliko smo zaluđeni i zarobljeni od strane politike i ljudi koji je vode, da smo dovedeni u takvu situaciju da navijamo za rat“, kaže Rade Aleksić na 31. godišnjicu ubistva svog sina koji je stradao braneći komšiju Bošnjaka
Rade Aleksić, otac Srđana Aleksića koji je 1993. godine ubijen u Trebinju jer je branio Bošnjaka, svoga komšiju Alena Glavovića, izjavio je da je njegov sin bio simbol zajedništva, ljubavi i sloge.
Rade Aleksić je u intervjuu za portal Autonomija rekao da mu, iako je prošla 31 godina od ubistva sina, svaka godišnjica teško pada.
„Žao mi je što ovaj svet, ovakav kakav jest, ne gaji čoveka i ne gaji slobodu. Toliko smo zaluđeni i zarobljeni od strane politike i ljudi koji je vode, da smo dovedeni u takvu situaciju da navijamo za rat. A Srđova je poruka bila: budi protiv svakog zla, a pogotovo protiv rata“, rekao je Aleksić.
Dodao je da je rat „jedno zlo koje donosi siromaštvo većini, a pojedincima bogatstvo“.
„Razmišljam: a šta bi bilo da se utroše pare za jedan ljudski način raspodele života na zemlji? Mi onda ne bismo razmišljali o raju na nebu, nego bismo ga imali ovde. Ali, ne. Mi ovde imamo pakao i zato ljudi veruju da će iz ovog pakla doći u raj. I zato je veru lako održavati, a ona se zloupotrebljava, zavađa ljude i vodi ih u ratove“, kazao je Rade Aleksić.
„Bedem“ između Trebinja i Dubrovnika
Prema njegovim rečima, nismo ništa naučili iz ratova iz devedesetih godina 20. veka.
„Nažalost, danas je veći zid između naroda, jer su se stalno podgrejavale neke priče o ustašama, o četnicima, i sve više, i više, i više. Mladi svet i pokušava da se sretne, ali ih presecaju događaji, preseca ih politika, ne daju im da se sretnu. Mladi Trebinjci rade u Dubrovniku i fino im je tamo. Ali, opet, Dubrovnik-Trebinje, bedem je. Tako je svugde, nažalost“, ocenio je Rade Aleksić.
Dodao je da ga redovno posećuje Alen Glavović, kojem je Srđan spasao život i koji sa porodicom živi u Švedskoj.
Spasao tuđi život, dao svoj
Srđan Aleksić je kao 26-godišnji vojnik 21. januara 1993. godine video da u centru Trebinja, u neposrednoj blizini policijske stanice, pripadnici Vojske Republike Srpske prebijaju Alena Glavovića, Bošnjaka iz Trebinja kojeg je Srđan poznavao.
Prišao im je i rekao da ga ostave na miru. Oni su potom srušili na zemlju Srđana i kundacima pušaka i vojničkim cokulama ga pretukli na smrt. Pao je u komu iz koje se nije probudio. Umro je 27. januara 1993. godine.
Mnoga priznanja i nagrade za ljudska prava nose ime Srđana Aleksića.
Novi Sad je jedan pasaž u strogom centru grada nazvao po Srđanu Aleksiću, a i nekoliko drugih gradova u regionu dalo je ulicama ime po Srđanu Aleksiću.
Radio-televizija Srbije je snimila dokumentarni film „Srđo“, a reditelj Srdan Golubović igrani film „Krugovi“ po motivima života Srđana Aleksića.
O tom filmu je pre desetak godina za „Vreme“ pisao Miljenko Jergović.
Vulin je rekao da se trenutno vodi hibridni rat protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, i to iz jednog centra. Iako nije otkrio koji je to centar, u pravom vulinovskom maniru optužio je sve odreda – Zagreb, Sarajevo, Aljbina Kurtija, regionalne javne ličnosti, predvodnike blokada...
„Ovo je klasičan primer kako nadležne institucije obavljaju posao za koji nisu nadležne. Mi, studenti, borimo se za pravdu i pravo, dok bi BIA trebalo da se bavi onima koji krše ustavni poredak, a ne da vrši pritisak na građane koji se bore za bolje društvo", rekao je student Fakulteta organizacionih nauka Lazar Stojaković, koji je u četvrtak pozvan na na informativni razgovor sa Bezbednosno informativnom agencijom (BIA).
Na sednici Skupštine Savskog venca se na predlog odbornika liste „Biramo Savski venac“ raspravljalo o Generalštabu i Beogradskom sajmu, ali nije smelo da se glasa, zato što je predsednik Skupštine Strahinja Kukić naprasno odlučio da nisu nadležni za to
Veliki broj pripadnika UKP je na licu mesta, a kako javljaju očevici, čula se se tri pucnja. Jedan policajac je ranjen, na licu mesta je i Hitna pomoć
Kineska fabrika „Mei Ta Europa“ iz Obrenovca otpušta na stotine srpskih i zapošljava za manje para strane radnike. A predsednik Srbije Aleksandar Vučić se 2020. baš radovao što će tu raditi domaća radna snaga što je država subvencionisala
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
