Opoziciona scena u Srbiji: Nevidljivi i tihi

Skoro dva meseca nakon završetka izbora i mesec i po dana od sastanka između Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića, “neputinovska” opozicija počinje da pomalja glavu i da pušta neke glasove u medijima u kojima to može da čini. Kao i uvek u prošlosti, ona druga opozicija, “putinovska”, ima svoj stav i ne libi se da ga izgovori, predstavi i demonstrira, kada treba i na ulici. Oni znaju da “Rusija nema cenu” i da Srbija ni na koji način ne sme da se povinuje politici Zapada.

I dok se čitav svet bavi ratom u Ukrajini, temom gde ko pripada i kakve će posledice po čitavu planetu imati taj sukob, dok Beograd okupiraju svetske diplomate sa svih strana Zapada, opozicija je nekako odlučila da ćuti i da se previše ne izjašnjava “o tim okolnostima”.

Neke novosti ipak znamo: Vučić će biti inaugurisan pred starim sazivom parlamenta, što je nekako pošteno jer će gledati samo lica svojih poslanika, skoro da u velikoj sali Doma narodne skupštine neće biti nikoga ko bi mogao da ga iritira dok se na Miroslavljevom jevanđelju i Ustavu zaklinje da će taj ustav braniti.

Dalje, javilo je da će beogradski parlament biti konstituisan 11. juna, što je po zakonu poslednji termin, pa će se docnije lagano, kako dolikuje, ući u razgovore na temu lokalne koalicije u gradu, za koji je navodno dogovoreno da će ponovo na izbore ili u kasnu jesen ili u rano proleće. I to je uglavnom to od političkih sadržaja.

Pročitajte ceo tekst Slobodana Georgijeva u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (26. maja)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com