Svi putevi nakon nemirne godine vode ka konačnom odmeravanju snaga na izborima. Kako se režim Alelksandra Vučića sistematski sprema da po svaku cenu zadrži vlast
Režim Aleleksandra Vučića, od kako je uspostavljen, nije birao sredstva da bi opstao.
U trenutku kada mnogi optimistično smatraju da autokratija u Srbiji „samo što nije pala“, paleta nepodopština i podmetačina koje koristi režim uključuje niz akcija i postupaka, od kojih su neki toliko perfidni da se Vučiću mora odati priznanje da je vrlo kreativan u gušenju ljudskih prava i gaženju demokratije.
Kada se saberu sve zakulisne i otvorene radnje, lako se može doći da zaključka da se garnitura na vlasti sprema da svoje pozicije brani po svaku cenu.
Početak ove godine obeležio je masovan napad botova na profile na društvenim mrežama koje koriste kritički mediji.
Tako je broj pratilaca na Instagram nalogu nedeljnika Radar u jednom danu, za samo pola sata porastao za oko 30.000, a istovremeno su napadnuti i ostali nalozi profesionalnih medija – N1, Nova TV i Nova.rs čiji je broj pratilaca porastao za 80.000.
Osim toga, glavni narativ koji promovišu vlast i prorežimski mediji je da N1 i Nova nisu nezavisni mediji, već „politički subjekti“, „okupacione medisjke platforme“ pod kontrolom „kriminalca“ Dragana Šolaka. Uz obilje diskvalifikacija i uvreda na medijima kao što su Informer i Pink mogu da se čuju tvrdnje da N1 i Nova koordinisano deluju sa stranim centrima moći i opozicionim strankama u kreiranju lažnih afera i fingiranju činjenica u novinarskim izveštajima.
Iako priča o raspisivanju vanrednih izbora, može se pretpostaviti da Vučić nema nameru da ih raspiše ako ne uspe da javno mnjenje preokrene u svoju korist i pre nego što stavi brnjicu na televizije N1 i Nova S, na čemu se zakulisno uveliko radi.
Uporedo s tim traje i institucionalna blokada Regulatornog tela za elektronske medije (REM), odnosno sprečavanje izbora nezavisnih članova Saveta REM-a.
Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije je 19. januara obustavio postupak izbora četiri člana Saveta REM-a, jer na konkurs nije stigla nijedna prijava. Nezavisni kandidati i udruženja bojkotuju proces, tvrdeći da su uslovi namešteni i da proces nije transparentan.
Prethodno su krajem 2025. godine, četiri člana Saveta REM-a podnela ostavke zbog spornog izbora kandidata nacionalnih manjina, za koje opozicija i civilni sektor tvrde da su bliski vlasti.
Uprkos obećanjima Evropskoj komisiji da će se rešiti problem REM-a, vlast zapravo sebi ne može da priušti da izgubi kontrolu nad njim: ako bi REM radio po zakonu, režimski mediji, kao jedna od ključnih poluga naprednjačke vlasti, ne bi mogli kao do sada da sprovode trovačke kampanje usmerene protiv političkih protivnika.
Pošto su za proleće predviđeni lokalni izbori u 10 opština, režim se ubrzano sprema da medijski potpuno pokori te opštine, tako što pojačava aktivnosti u osnivanju i kupovini lokalnih medija, što organizacije poput ANEM-a i Cenzolovke ocenjuju kao pripremu za izbornu propagandu vlasti.
Tako je početkom godine u Aranđelovcu registrovan novi medij „Glas Aranđelovca“, а u Smederevskoj Palanci portal „Palanačke vesti“. Za potrebe širenja režimske propagande u istočnoj Srbiji osnova je medij „Srbija na istoku“. Sva tri medija su upisana u registar Agencije za privredne registre (APR) 9. januara i u vlasništvu su firme Zaple Media Group doo iz Novog Sada, čija je vlasnica Milica Lainović, a direktor Gradimir Banković.
U Kuli, Majdanpenku i Mionici zabeležena je „masovna kupovina“ postojećih lokalnih portala i televizija, a kupci su firme bliske vlastima ili Telekomu.
Lokalni mediji niču pred izbore: Ista firma, isti urednik, isti dan registracije
Mehanizmi koji prorežimski mediji svakodnevno koriste u diskreditaciji i klevetanju protivnika režima ili Vučićevih neistomišljenika su brojni, ali su najzastupljeniji etiketiranje i dehumanizacija, zloupotreba veštačke inteligencije i i targetiranje pojedinaca i njihovih porodica.
Protivnici vlasti, aktivisti i novinari, posebno N1 i Nova, redovno se nazivaju „blokaderima“, „stranim plaćenicima“ i „zaverenicima“ koji rade na „destabilizaciji Srbije“, a neretko se poteže i termin „izdajnik“ u kontekstu navodne podrške zapadnim centrima moći.
Televizija Pink, odnosno njen vlasnik Željko Mitrović bez ikakvih sankcija zloupotrebljavaju veštačku inteligenciju za fabrikovanje izjava opozicionih lidera (takozvani. „deepfake“ snimci), prikazujući ih u kompromitujućim situacijama ili im pripisujući reči koje nikada nisu izgovorili, а sve pod neodrživim izgovorom da je u pitanju satira.
U mestima gde se očekuju izbori, poput Bora ili Negotina, lokalni tabloidi i njihove centralne podružnice počinju sa „dehumanizacijom i etiketiranjem“ istaknutih pojedinaca i njihovih porodica kako bi se izvršio pritisak na lokalnu opoziciju.
Ipak, možda je kriminalizacija kritike najomiljenije oruđe kojom se režim sprema za odsudnu bitku, pa se tako svaka kritika vlasti ili protesti kojima se traži odgovornost za tragediju na Železničkoj stanici u Novom Sadu ili skupovi kojima se traži raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora interpretiraju kao „poziv na građanski rat“ ili „direktna pretnja po bezbednost predsednika“.
Tokom 2025. i početkom 2026. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) sprovelo je seriju značajnih kadrovskih promena koje kritičari režima i opozicioni krugovi karakterišu kao postavljanje lojalnih kadrova na ključne pozicije.
Marko Kričak je postavljen za načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) u januaru. Prethodno je vodio Jedinicu za zaštitu ličnosti i objekata (JZO), a njegovo imenovanje prati reputacija osobe od direktnog poverenja vrha vlasti.
Dragan Vasiljević imenovan je za direktora policije u aprilu 2025. godine, čime je zapravo samo produžen njegov mandat, pošto je tri godine nezvanično bio na čelu policije. Fotelju direktora policije nasledio je od Vladimira Rebića koji je još decembra 2021. godine otišao na odmor, sa kog je otišao u penziju.
Marko Zafirović je postavljen za načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) u januaru 2026, a Ivan Ristić je u isto vreme preuzeo komandu nad JZO koju je prethodno držao Kričak.
Zoran Repac preuzeo je funkciju načelnika Sektora unutrašnje kontrole (SUK) u novembru 2025.
Analitičari navode da su poemnute promene, koje su intenzivirane krajem 2025. godine, deo šire sistematizacije čiji je cilj učvršćivanje političke kontrole nad bezbednosnim strukturama, pri čemu se lojalnost stavlja ispred profesionalnih kriterijuma.
S druge strane, zvaničnici MUP-a tvrde da je reč o profesionalcima koji su se dokazali u radu i da cilj nije „čistka“ već unapređenje efikasnosti sistema.
U vrhu Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) došlo je do značajnih kadrovskih promena, a novi komandant, pukovnik policije Igor Žmirić postavljen je za komandanta SAJ-a u novembru 2025. godine. Žmirić dolazi iz porodice sa dugom policijskom tradicijom i preuzeo je dužnost nakon previranja u komandi jedinice.
Dugogodišnji komandant pukovnik Spasoje Vulević napustio je funkciju u septembru 2025. godine. Prema zvaničnim navodima, Vulević je sam podneo zahtev za penzionisanje, dok su se u javnosti pojavile informacije da je njegova smena usledila zbog odbijanja da jedinicu koristi u svrhe koje nisu isključivo profesionalne, poput suzbijanja građanskih protesta.
Sam Vulević je u izjavama za medije sugerisao da novom sistematizacijom u SAJ nema mesta za one koji nisu pod direktnom kontrolom predsednika države.
U javnosti preovladava uverenje da vlast želi da osigura bespogovornu poslušnost specijalnih jedinica u slučaju masovnih građanskih protesta.
Imenovanje Žmirića izazvalo je oštre reakcije i zbog navoda o njegovoj prošlosti povezanoj sa Jedinicom za specijalne operacije (JSO) i optužbi za brutalnost tokom ranijih studentskih protesta.
U Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) nastavlja se trend postavljanja visokopozicioniranih stranačkih kadrova i osoba od apsolutnog poverenja vrha režima, a kritičari to nazivaju „dodatnom partizacijom“ službe.
Tako je Vladimir Orlić imenovan za direktora BIA u junu 2024. godine. Prethodno je taj visoki funkcioner SNS-a bio predsednik Skupštine Srbije. Tu poziciju obilato je koristio za obračuna sa opozicionim poslanicima, a njegov modus operandi bio je uglavnom plitki cinizam. Njegovo imenovanje protumačeno je kao korak ka potpunoj političkoj kontroli agencije, jer Orlić nije imao nikakvo prethodno iskustvo u bezbednosnom sektoru.
U decembru 2025. godine je smenjen Marko Parezanović, dugogodišnjeg načelnik Uprave za bezbednost i jedan od najmoćnijih ljudi u BIA. Parezanović je godinama važio za ključnu figuru unutar BIA i vezu sa ruskim bezbednosnim strukturama, a njegovo uklanjanje se u javnosti tumači kao unutrašnji obračun ili zamena „lojalnih kadrova superlojalistima“.
Početkom 2026. godine pojavile su se najave da bi nekadašnji premijer i formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević mogao da preuzme funkciju direktora BIA. Ukoliko do toga dođe, to bi bio prvi put u istoriji moderne Srbije da lider političke partije i zvanično postane direktor tajne službe, što se u stručnim krugovima ocenjuje kao maksimalna koncentracija moći u rukama jednog od najodanijih saradnika predsednika države.
Sve to prate i opšti trendovi u delovanju BIA kao što su nastavak bliskih operativnih kontakata sa ruskom službom FSB i fokus na „unutrašnjeg neprijatelja“, jer se BIA više bavi praćenjem opozicionih aktivnosti, aktivista i kritičara režima, što je potvrđeno i kroz javne istupe zvaničnika o sprečavanju „obojene revolucije“.
Kontrola nad pravosudnim institucijama u Srbiji sprovodi se kroz kombinaciju zakonodavnih izmena, uticaja na proces izbora kadrova i direktnih političkih pritisaka.
Proces izbora novih članova Visokog saveta tužilaštva (VST) bio je praćen optužbama za pokušaj potpune režimske kontrole. Nakon odluke Ustavnog suda, VST je bio primoran da poništi tužilačke izbore na četiri mesta zbog navodnih proceduralnih nepravilnosti, što je otvorilo prostor za nove sumnje u transparentnost procesa.
Izveštaj Evropske komisije (EK) iz jula 2025. istakao je da su politički pritisci na tužilaštvo i dalje visoki, dok VST često ostaje bez adekvatne reakcije na takve pojave.
Zabeleženi su slučajevi gde su članovi VST-a koji se protive vlasti, poput Branka Stamenkovića, bili meta režimskih medija i pritisaka.
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), koje je ključno za procesuiranje organizpovanog kriminala i visoke korupcije, trena staviti pod kontrolu planiranom reorganizacijom, takozvanim „Mrdićevim zakonima“.
Postoje najave i inicijative za reorganizaciju TOK-a, što kritičari tumače kao pokušaj vlasti da „razvodni“ nadležnosti ovog tela ili ga stavi pod stroži nadzor nakon što su određeni predmeti izašli iz željenih okvira.
Skupštinski odbor za pravosuđe je u januaru 2026. podržao paket zakona, poznat kao „Mrdićevi zakoni”, koji, prema oceni stručnjaka, dodatno centralizuju moć u rukama vrha tužilaštva, čime se olakšava politički uticaj na konkretne predmete.
Izveštaj EK iz 2025. napominje izostanak odlučne reakcije tužilaštva u slučajevima sa političkom pozadinom, kao što je bila istraga nakon tragedije u Novom Sadu, što se tumači kao rezultat nedostatka nezavisnosti.
Za diskreditacija studentskog pokreta koriste se koordinisane akcije vlasti, režimskih medija i bezbednosnih struktura.
Kroz etiketiranje i dehumanizacija u javnom prostoru, studenti se često prikazuju kao instrument stranih sila ili kao ekstremisti kako bi se umanjio legitimitet njihovih zahteva. Čest narativ je da su studente obučavale strane zapadne organizacije, a sve u cilju sprovođenja „obojene revolucije“.
Vučić i visoki srpski zvaničnici bez ustezanja koriste termine poput „blokladeri.teroristi“ ili „boljševički plenumaši“ kako bi studente prikazali kao radikalne elemente koji remete javni red.
Režimski mediji služe kao platforma za targetiranje pojedinaca iz studentskog pokreta, a posredstvom ličnih napada objavljuju se privatni podaci aktivista, informacije o njihovim porodicama ili studijskom uspehu kako bi se narušio njihov integritet.
Među režimskim propagandistima vrlo je omiljena kriminalizacija aktivizma, pa se blokade fakulteta i saobraćajnica u prorežimskim medijima opisuju isključivo kao „maltretiranje građana“ i „nasilje manjine nad većinom“, dok se ignoriše suština protesta.
Režim ne preza ni od institucionalnog i fizičkog pritiska, pa je zabeležen je veliki broj hapšenja studenata, često pod optužbama za „rušenje ustavnog poretka“ ili „nasilničko ponašanje“. Studenti su i na meti parapolicijskih snaga režima, pa nisu izostali ni napadi maskiranih osoba na učesnike blokada. Takve osobe studenti i kritičari režima doživljavaju kao provokatore koji su povezani sa strukturama vlasti.
Osim toga, režim koristi i strategije iznurivanja i marginalizacije, pa včeka da energija protesta splasne. Naravno, tu je i paralelni studentski pokret, odnosno „Studenati koji žele da uče“, koji je blizak vlasti, a koji javno osuđuju proteste svojih kolega kao „politizaciju univerziteta“.
Na Kosovu se zbog utvrđenih nepravilnosti ponovo broje glasovi sa vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra. Opozicija tvrdi da je otkrivena šema manipulacije glasovima građana zabrinjavajućih razmera
U toku je još jedan napad botova na naloge na društvenim mrežama Nova.rs, N1, Nova TV, Radar i Danas. Slični napadi dešavaju se već nedeljama
Biro za društvena istraživanja poziva Agenciju za sprečavanje korupcije da utvrdi da li se poslanik SNS-a Uglješa Mrdić ponaša na koruptivan način, u skladu sa definicijom korupcije iz člana 2 Zakona o sprečavanju korupcije
Saga oko Saveta Regulatornog tela za elektronske medije se nastavlja. Posle izbora krnjeg Saveta i ostavki četvoro nezavisnihj izabranih članova, postupak za izbor novih je obustavljen
Šta je lustracija, zašto je studenti traže i zašto nikada u Srbiji nije spovedena, iako je bila neophodna?
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
