Obraćanje Aleksandra Vučića: Sankcije Rusiji ako pritisak postane prevelik

Stigao je i taj dan, subota 8. oktobar 2022. godine. Za 10 časova bilo je zakazano najistorijskije od svih istorijskih, najnajvažnije od svih najvažnijih obraćanja naciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Palate Srbija. Najava na Pinku je glasila „Istorijsko obraćanje predsednika Vučića: U kom pravcu ide sudbina Srbije?“ Promene radi, ovoga puta bio je odabran jutarnji termin.

Predsednik se narodu obratio u trenutku svesrpskih strahova od zime, gladi, mraka, nemaštine, „nove Staljingradske bitke“, Trećeg svetskog rata i pokvarenih, zakulisnih pokušaja Hrvatske da Srbima bude što gore.

Što se tiče „istorijskog“ u ovoj redovnoj neposrednoj komunikaciji predsednika sa narodom, možda može da se izdvoji samo jedna izjava iz koje može da se nasluti šta bi moglo da sledi: Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji sve dok je to ne ugrožava, to jest dok pritisak ne bude bio prevelik, dakle da li će ustrajati u svom „moralnom“ stavu nesankcionisanja Moskve zavisiće od mera koje su spremne da preduzmu Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Ni to baš nije novo, ali je ovog puta bilo prilično razumljivo.

Što se druga dva suštinska politička pitanja tiče: neće dozvoliti da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija (već znano), a formiranje Vlade nije ni pomenuo.

Što se tiče svega ostalog, ništa suštinski novo: Vučič je nastupao sa pozicije predsednika Vlade, a ne predsednika države, prikazujući grafikone i navodeći bezbrojne cifre.

Novo u najnovijem nastupu, što se marketinga tiče, je bilo što ovoga puta nije predskazivao apokalipsu, armagedon, propast sveta, i onog velikog i srpskog, ništa „Staljingradska bitka“, ništa „Treći svetski rat“, već naprotiv: sve je pod kontrolom, sve je sjajno, nemaju građani čega da se boje, biće povećanja i penzija i plata, biće i struje i nafte i gasa i uglja.

I ne samo to: i mladi će da dobiju novogodišnji poklon u iznosu od 5000 dinara, toliko je sve dobro.

Marketinški stručnjaci očigledno su mu rekli da ne treba više da mrači već da treba da unosi optimizam.

Najavio je bio i obraćanje Ane Brnabić ali do toga iz nepoznatih razloga nije bilo ništa. Možda zato, što je sam sve bio rekao.

Sve je sjajno, nemaju građani čega da se boje

Podelio je predsednik svoje izlaganje na 7 delova: 1. Kosovo – Srbija će blokirati ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije, a Albanci će nastaviti sa provokacijama uz podršku EU; 2. Energetska stabilnost – sve jeste i sve će biti stabilno, a poskupljenja veoma umerena; 3. Finansije – sve je u savršenom redu, Srbija je likvidna i stabilna i nimalo prezadužena i tako će i ostati; 4. Životne namirnice – ima svega, biće svega, i pasulja i graška i soli, nemaju ljudi zašto da se brinu; 5. Zaštita životnog standarda – ostaće zaštićen baš kao i do sada, nema brige, penzije će do januara biti povećane ukupno do 28 odsto, plate u javnom sektoru za 12,5 odsto, u vojsci za 25 odsto, minimalna zarada će iznositi 340 evra; 6. Investicije – biće sjajno, tu smo negde blizu prošlogodišnjih rekorda po pitanju investicionih ulaganja; 7. Odnos sa EU – nisu fer, neće da razumeju našu poziciju, drže stranu Albanaca, moćne Nemačka i Francuska traže da Srbija pusti Kosovo u UN, ali neće Srbija dok se on nešto pita, a što se sankcija Rusiji tiče kao što je gore navedeno.

Bilo je malo „oni prethodni“, malo „tajkunski mediji“, malo „oni koji rade protiv svoje zemje“, ali za Vučiććeve pojmove veoma umereno.

Zaključak: nemaju ljudi zbog čega da se brinu.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com