Foto: Alessandro della Valle/Keystone via AP)Međunarodna zajednica dogovorila se o osnovnim načelima za oporavak Ukrajine od posledica ruske agresije. Ukrajinske vlasti predviđaju da će za obnovu zemlje nakon rata biti potrebno preko 750 milijardi evra
Preko 40 zemalja u utorak je potpisalo Deklaraciju iz Lugana koja sadrži niz načela na kojima bi trebalo da se zasniva proces obnove i oporavka Ukrajine od rata. Uz države Deklaraciju su potpisale i međunarodne organizacije poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Evropske investicione banke (EIB). Svi oni su se obavezali na političku, finansijsku i tehničku pomoć Ukrajini.
Deklaracija je potpisana kao rezultat dvodnevne međunarodne konferencije održana u Luganu na jugu Švajcarske kojoj je prisustvovalo preko 1000 zvaničnika iz sveta, uključujući i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.
Događaj je ujedno bio i prva prilika da ukrajinska strana iznese svoje prioritete za obnovu zemlje nakon ruske invazije. Prema proceni Kijeva to bi moglo da košta i do 750 milijardi dolara. Premijer Ukrajine Denis Šmihal rekao je da je do sada načinjena šteta samo u infrastrukturi od sto milijardi dolara.
Šmihal je predstavio plan za rekonstrukciju zemlje u tri faze, s ozbirom na veliki obim uništenih gradova i infrastrukturnih objekata. Prva faza bila bi fokusirana na obnovu onih stvari koje utiču na svakodnevni život građana, poput vodosnadbevanja. Druga „faza brzog oporavka“ bila bi pokrenuta čim se borbe na terenu završe i podrazumevala bi izgradnju privremenih smeštaja, bolnica i škola. Poslednja faza odnosila bi se na transformaciju zemlje na duži rok.
Kijev je stava da bi značajan izvor finansiranja za oporavak trebalo da bude konfiskovana imovina ruskih oligarha čija vrednost se procenjuje na 300 do 500 milijardi evra. „Ruske vlasti pokrenule su ovaj krvavi rat. One su izazvale ovo ogromno uništenje i za to treba da odgovaraju“, rekao je Šmihal.
Skupu se preko video linka obratio i predsednik Ukrajine Volodmir Zelenski koji je rekao da je obnova njegove zemlje „zajednički zadatak celog demokratskog sveta“. On je ocenio da je ukrajinski plan rekonstrukcije „najambiciozniji projekat našeg vremena“.
Zanimljivo je da je ovakav događaj planiran i pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Pre rata plan je bio da se udruživanjem nacionalnih vlada, međunarodnih organizacija i privatnog sektora finansira napredak Ukrajine na putu ka reformama.
S.P./FoNet/RFE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Vrlo brzo bi moglo da postane očito da li je Milan Radoičić otišao iz Srbije ili ne
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
