Foto: John Thys, Pool Photo via AP
Kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, Evropska unija i SAD uvode novi set sankcija protiv Rusije. Iako su lideri EU juče tokom dana najavljivali nove sankcije kao najoštrije ikad, pitanje je koliko će zaista pogoditi rusku ekonomiju
Nakon što je u četvrtak u ranim jutarnjim satima Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, na hitnom sastanku sinoć u Briselu lideri Evropske unije saglasili su se o još jednom setu sankcija koje su prvenstveno usmerene na finansijski, transportni i energetski sektor Rusije. Mada se sa zapada najavljivalo da će se Rusija suočiti sa „najoštrijim sankcijama“ u slučaju invazije, novi set EU i SAD samo je proširenje sankcija uvedenih u utorak, nakon ruskog priznanja nezavisnosti samoproglašenih republika Donjeck i Lugansk.
Iz Evropske unije saopštili su sinoć da novi set njihovih sankcija obuhvata finansijski sektor, kontrolu i finansiranje izvoza, viznu politiku i dodatne sankcije protiv pojedinaca iz Rusije.
Iako je bilo reči o tome, EU i SAD ipak nisu odsekle Rusiju iz SWIFT-a – globalnog međubankarskog sistema, što je mera koja bi ozbiljno pogodila Rusiju. Kako piše briselski „Politiko“ nemački kancelar Olaf Šolc bio je protiv takvog koraka u ovom trenutku, insistirajući da ovu opciju treba zadržati za kasnije. Šolcovo odbijanje dolazi nakon što je ukrajinski ministar spoljnih poslova na Tviteru pozvao lidere EU da isključe Rusiju iz SWFIT sistema, dodajući da će oni koji sumnjaju u takav potez imati na svojim rukama „krv nevinih ukrajinskih muškaraca, žena i dece“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će ove sankcije biti usmerene na 70 odsto ruskog bankarskog tržišta i ključne državne kompanije. Zabrana izvoza bi „pogodila naftni sektor tako što bi onemogućila Rusiji da unapredi svoje rafinerije“. EU je zabranila i prodaju aviona i opreme ruskim avio-kompanijama.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da će mere imati „teške i masovne posledice“, po Rusiju kao odgovor na „ničim isprovociranu i neopravdanu vojnu agresiju na Ukrajinu“.
Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je sinoć da će SAD preduzeti niz sankcija među kojima su „ograničenje izvoza u Rusiji u sankcije ruskim bankama i kompanijama koje kontroliše država“. Bajden je pozvao američke gasne i naftne kompanije da ne koriste geopolitičke rizike da bi podigle svoje cene i povećale profit.
I britanski premijer Boris Džonson najavio je sinoć novi paket sankcija koje će nametnuti Rusiji, a prema njegovim rečima radi se o „do sada najvećim sankcijama Rusiji“. Zakonski predlozi koji će omogućiti sprovođenje sankcija naći će se pred poslanicima u Parlamentu u utorak, a prema najavama Britanija će zamrznuti imovinu najveće ruske banke VBT koja raspolaže sa 154 milijardi funti, a ostale banke isključiće iz britanskog finansijskog sistema.
Najavljeno je i da državne ruske kompanije neće moći da prikupljaju novac za finanisiranje svog rada u Ujedinjenom kraljevstvu, a biće ograničene i sume novca koje ruski državljani mogu da imaju u britanskim bankama. Kako se pretpostavlja, ovakve mere izvršiće pritisak na više od 100 pojedinaca i filijala, a sankcije će potkačiti i Rostec, najveću rusku kompaniju iz odbrambenog sektora.
Dosadašnje sankcije zapadnih zemalja uvedene Rusiji prvenstveno su osmišljene tako da ciljano naškode konkretnim osobama, kompanijima i zemlji kroz ograničenje trgovine, bankarstva ili pristupa finansijskim sredstvima.
S.P.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Godišnjica studentskih blokada u Beogradu biće obeležena protestnim šetnjama, odavanjem pošte stradalima i simboličnim zaustavljanjima na mestima koja su obeležila proteklu godinu studentskog otpora
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Jedan učenik u petak (5. decembar) pronašao je u OŠ „Nadežda Petrović“ poruku uznemirujuće sadržine. Neki roditelji odbili su da pošalju 8. decembra decu u školu, a Ministarstvo prosvete saopštava da se sprovode mere za postupanje u kriznim situacijama
Posle saznanja Nove da je jedna smena policajaca iz Policijske stanice Palilula odbila da obezbeđuje Ćacilend, Ministarstvo unutrašnjih poslova te navode demantuje
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
