Foto TanjugNeisplaćene plate za jun i jul, aktuelizovale su dugogodišnji problem Kolarčeve zadužbine – finansiranje. Zakonski osnov postoji, ali ne i obaveza da Grad i država finansiraju ustanovu sa jedinom koncertnom salom u državi
Zaposleni u Zadužbini Ilije M. Kolarca dobili su plate za jun i jul, zahvaljujući donaciji člana Upravnog odbora, koji je želeo da ostane anoniman, te se tako donekle rešio dugogodišnji problem ove važne kulturne ustanove.
Članovi Upravnog odbora su: Aleksandar Šapić gradonačelnik Beograda, Jasna Dimitrijević pozorišna producentkinja i prethodna dugogodišnja direktorka Kolarca, Maja Gruden Pavlović profesorka Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Branislav Mitrović akademik, Bojan Bugarčić SANU – upravnik poslova, Rade Vojnović Ministarstvo kulture i informisanja i Obrad Tadić.
Pomoć iz Grada koju su očekivali nije stigla, mada u Zakonu u kulturi i Grad i Republika imaju zakonski osnov da sufinansiraju materijalne troškove Zadužbine u iznosu do 45 procenata. To je zakonski osnov – ali ne i zakonska obaveza.
Zaposleni nisu primili te dve plate zato što se Kolarac većinski samofinansira, a tokom leta ima smanjen broj programa pa samim tim i prihoda. Po završnom računu, gotovo 82 odsto prihoda su sami obezbedili.
Aleksandar Peković, direktor Zadužbine koji je tek jednu godinu na tom mestu, najavljuje da ih iduće godine letnja pauza neće zateći, zato što će organizovati program za turiste. Najavljuje i rekonstrukciju zgrade.
Ilija Kolarac je 1878. godine svu svoju imovinu zaveštao svom narodu, a odbor njegove Zadužbine imao je zadatak da je održava i da je izdaje, te da novac od rente usmerava ka toj instituciji kako bi obrazovanje i kultura, kojima se Zadužbina bavi, bili zaštićeni.
Međutim, nacionalizacijom nakon Drugog svetskog rata Kolarčevoj zadužbini je oduzeta imovina. Sada su u postupku restitucije, nadaju se pozitivnom ishodu, koji bi im omogućio da ostvaruju dobit zahvaljujući svojoj imovini. Zgrada ima 4.500 kvadrata, a i park i zgrada „Staklenca” na Trgu Republike su vlasništvo Zadužbine. Taj objekat u katastru nema upisanog vlasnika, nema upotrebnu dozvolu a komercijalno se eksploatiše već 30 godina. Naravno, Zadužbina nema nikakve koristi od toga. Sada je u postupku restitucije, nada se pozitivnom ishodu.
Posle promene Zakona o zadužbinama 2011. Kolarac je postao institucija civilnog društva, poput kulturno-prosvetnih zajednica, i nije dobijao redovnu finansijsku podršku državnih i gradskih institucija.
Od tada se 75 odsto troškova pokriva iz sopstvenih prihoda: od programa i izdavanja prostora drugim organizacijama, kao i učešćem na konkursima koje raspisuju grad Beograd ili Ministarstvo kulture Srbije.
Nekako od tada i traju finansijski problemi Zadužbine, a status ustanove od posebnog značaja koji je dobila u vreme prethodne upravnice Jasne Dimitrijević nije joj doneo olakšice. Poznato je da ovoj ustanovi nedostaje pre svega trajno finansiranje, kao u vreme dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, a potom i dobar program sa velikim svetskim zvezdama koji bi privukao sponzore i doneo zaradu.
Zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta podignuta je 1932. godine, po nacrtu arhitekte Petra Bajalovića. Pre 90 godina osnovan je Kolarčev narodni univerzitet. U okviru zadužbine danas funkcionišu Centar za muziku, Centar za predavačku delatnost sa galerijom i bibliotekom, Centar za nastavu stranih jezika i Centar za izdavačku delatnost.
Sala u Kolarčevoj zadužbini je jedina prava koncertna dvorana u Beogradu. Ona je dom Beogradskoj filharmoniji, a nema značajnijeg muzičara ili orkestra koji nije nastupao u njoj – ne vredi izdvajati pojedince. Godišnje, publiku sale Kolarca čini više od 90.000 ljudi.
Škola stranih jezika osnovana je 1933. godine, čak pre osnivanja posebnih katedri na Filološkom fakultetu. Na Kolarcu se slušaju predavanja i iz oblasti prirodnih nauka – na gostovanju kvantnog fizičara sa Univerziteta u Oksfordu Vlatka Vedrala, sedelo se i na stepeništu sale, a pamte se predavanja Ranka Radović o arhitekturi, predavanja Miloša Crnjanskog ili gostovanje čuvenog svetskog filozofa Žaka Deride.
Kolarac je sinonim kulture, muzike i obrazovanja za ceo Beograd i ceo narod, i trebalo bi mu sve to uzvratiti.
S.Ć./ NovaS/ Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na skupu Saveza ekoloških organizacija u Beogradu podignuta crvena linija odbrane životne sredine i zdravlja građana. Zahteva se moratorijum na sve ugovore koje je država zaključila u vezi sa istraživanjem i rudarenjem
Dragan Đilas iz koalicije „Evropska Srbija“ rekao da su predali 10.250 proverenih i valjanih potpisa, i da na izbore ne izlaze kao protivnici studentske liste, već aktuelne vlasti
Studenti su proterani sa Dušanovačke pijace, dok su bicikliste na desetodnevnoj turi kroz Srbiju „Čuvari Ustava“, građani dočekivali sa radošću i aplauzima
Gde god Studentska lista postavi štandove širom Srbije, eto i naprednjaka. Nejasno je čemu to služi, sukoba nema
„Vreme“ donosi pregled svih listi koje su predate ili se uopšte pominju kao potencijalni igrači na izborima krajem oktobra
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
