Nova pravila i kazne: Šta bi sve trebalo da znate ako vozite električni trotinet

Oko 250.000 električnih trotineta, koliko se procenjuje da ih ima u Srbiji, postaće vidljivi Zakonu o bezbednosti saobraćaja. Predlogom izmena i dopuna Zakona reguliše se vožnja električnih trotineta. Glavna izmena se odnosi na obaveznu vožnju biciklističkom stazom. 

U nedostatku istih, mogu da se kreću delovima kolovoza gde je ograničenje brzine do 50 km na čas. U uslovima smanjene vidljivosti ili noću, trotinet mora da bude osvetljen, a vozač da nosi svetloodbojni prsluk.

Najveći gradovi u Srbiji, Beograd i Novi Sad izgradili su približno po 100 kilometara biciklističke infrastrukture, što je oko trećina predviđenog njihovim planskim dokumentima, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI). 

Subotica ima 37 km dugačku biciklističku stazu, Sombor 28 km, dok Pirot, Valjevo, Bor, Smederevo i Prokuplje nemaju izgrađene biciklisitičke staze. 

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja rekao je za portal “Vremena” da sada, sa više korisnika, svakako postoji veća potreba za izgradnjom dodatnih biciklističkih staza.

“Od 2009. godine u zakonu o saobraćaju postoji odredba da na svakom prolasku državnog puta kroz naselje  mora da postoji izgrađen trotoar. Mi smo tražili još 2014. godine da se doda i biciklistička staza odnosno traka. To nije usvojeno tada, sa obrazloženjem da postoje naselja u Srbiji gde se bicikli ne voze zbog konfiguracije terena. Međutim, svako mešanje motornog i biciklističkog saobraćaja je loše. Što se više bicikčistilčkih staza obezbedi, imaćemo veću bezbednost”, kaže Okanović.

Krstarenje sivom zonom 

Električni trotineti su praktično rešenje za gradske gužve, pa su poslednjih godina postali veoma popularni širom Evrope. Do sada su ih u Srbji ljudi vozili po parkovima, trotoarima, biciklističkim stazama pa i po kolovozu između automobila. 

Katarina Jovanović ulicama Beograda krstari na tronitetu već šest godina, ali kako kaže, pravila ne postoje ni za vozače, ni za pešake. 

“Mislim da je donošenje pravila korisno jer će uticati na bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Skrenuće nam pažnju da budemo obzirniji prema pešacima, ali bi i vozači trebalo nas da uvaže na ulicama”, kaže Jovanović.

Mnogi sugrađani koji žive u prometnim pešačkim zonama se žale da im vozači troniteta ugrožavaju bezbednost. 

“Kada izlazim iz svog pasaža, moram da budem baš oprezan. Pogotovo jer šetam i malog psa na povodcu, koga vozači trotineta i biciklisti često i ne vide zbog brzine”, kaže jedan Beograđanin. 

Šta nalažu nova pravila?

Novi Nacrt Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima definiše šta je lako električno vozilo, kuda može da se kreće i koji su minimalni starosni uslovi za njegovu upotrebu.  

Električni trotineti se u njemu svrstavaju u „laka električna vozila, sa najmanje dva točka, mehaničkim upravljačem, bez mesta za sedenje, čija snaga elektromotora nije veća od 0,6 kilovata. Njihova brzina ne prelazi 25 km na čas, a masa praznog vozila iznosi najviše 35 kilograma“.

Okanović kaže i da trotineti do sad uopšte nisu bili prepoznati u zakonu. 

“Važno je pre svega definisati šta je električni tronitet, jer imamo na ulicama razne naprave koje izgledaju kao trotinet , a kreću se brzinom i do 100 km/h”, kaže Okanović.

Kako kaže, deca mlađa od 14 godina neće smeti da upravljaju električnim trotinetom. Svi maloletni vozači biće u obavezi da imaju zaštitnu kacigu i moći će da izađu na kolovoz samo na delovima gde je ograničenje brzine do 30 km na čas.

Korišćenje kaciga za punoletne vozače nije obavezno, ali je preporučljivo. Prema izveštaju Evropske opservatorije za bezbednost na putevima (ERSO) samo četiri procenta svih korisnika električnih trotineta je nosilo kacigu kada se dogodila nesreća. 

Izmene Zakona nalažu i da ukoliko vozač upravlja lakim električnim vozilom na putu, moraće kod sebe da ima tehničku dokumentaciju o vozilu iz koje se mogu utvrditi tehničke karakteristike trotineta, kao što su snaga elektromotora, konstruktivna brzina i masa praznog vozila. Na zahtev ovlašćenog lica biće dužan da ovu dokumentaciju pruži na uvid. 

Predviđene novčane i zatvorske kazne 

Za vožnju električnog trotineta po autoputu i motoputu i prevoženje drugog lica, kazne su od 100.000 do 120.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana.

Za vožnju nedozvoljenom površinom kazna je 10.000 dinara. Ista kazna važi i za vožnju bez osvetljenja ili bez svetloodbojnog prsluka.

Za teže prekršaje predviđeno je čak i oduzimanje vozila/trotineta. 

Vozača koji vozi trotoarom, može da zaustavi bilo koji policajac, ne samo pripadnici Saobraćajne policije.

Kako je preneo Euronews Srbija, novim izmenama Zakona u Srbiji definisane su i kazne zatvora za nanošenje telesnih ili smrtnih povreda.

„Za nanošenje lakih telesnih povreda mogu odgovarati 30 dana pa i više, za nanošenje teških telesnih povreda od dve do osam godina zatvora i za nanošenje smrtnih povreda mogu da odgovaraju od dve do 12 godina zatvora“, rekao je Koković.

Tržište u Srbiji zanimljivo investitorima

Najavljene izmene Zakona privlače i kompanije koje se bave iznajmljivanjem električnih trotineta. Zbog najava njihovog poslovanja u Srbiji se očekuje i povećan broj elektrilnih trotineta na ulicama.

“Do sada nijedan ozbiljan investitor nije želeo da ulazi na teren gde ne postoji jasan pravni okvir. Inače se radi o ozbiljnom tržištu. Tokom 2021. godine je ukupna vrednost ostvarenih prihoda od tog posla na teritoriji Evropske Unije bila 640 miliona evra. Tako da svakako je i Srbija zanimljiv deo kolača”, kaže Okanović. 

U praksi se do sada pokazalo da je rad pomenutih kompanija mač sa dve oštrice. 

“Sa jedne strane povećan broj trotineta i njihova dostupnost je zaista praktična. Vi putem aplikacije možete da vidite da se na 70 metara od vas nalazi slobodan trotinet i za 300, 400 dinara se prevezete gde treba. Loše strane toga su što se ljudi ponašaju  neodgovorno kada vozilo nije njihovo. Rizičnije voze, a iskustva iz Zapadne Evrope svedoče i da ih vrlo nemarno odlažu kada završe vožnju. Zbog toga je u Parizu izglasana zabrana rada kompanijama koje iznajmljuju trotinete, koja stupa na snagu 1. septembra. Parižani nisu mogli da izađu na kraj sa neodgovornim vozačima trotineta jer su ih, nakon što iz iznajme i prevezu se, ostavljali na sred trotoara i potpuno remetili svakodnevno funkcionisanje na ulicama”, kaže Okanović. 

Dobra strana je što operateri koji iznajmljuju električne trotinete, mogu putem aplikacije da prate vozače i kontrolišu njihovo ponašanje.  Može da se limimtira brzina vozila ili zabrani kretanje pešačkim zonama. 

“U određenim gradovima je primećen povećan broj incidenata jer su ljudi iznajmljivali trotinete pod dejstvom alkohola. Nakon toga je zabranjeno da se iznajmi električni trotinet nakon 22 časa. Kada je reč o Srbiji, biće problem što nemamo zakon koji se bavi radom kompanije koje iznajmljuju električne trotinete. To je u ovom trenutku kritično, jer će izmene zakona privući kompanije koje će iznajmljivati električne tronite, ali neće postojati pravila za njihovo poslovanje i to može da izazove ozbiljan problem”, kaže Okanović.

Zabeleženi incidenti sa električnim trotinetima širom Evrope

Policijski izveštaji o nesrećama ne identifikuju žrtve električnih trotineta, u većini zemalja.

Ipak, neki dostupni podaci ukazuju da su smrtni slučajevi i povrede u porastu, uglavnom zbog toga što električni trotinetii postaju sve popularniji.

Ministarstvo saobraćaja Velike Britanije upozorava da su vozači električnih trotineta jedna od ranjivih grupa korisnika prevoza. Oni nisu zaštićeni karoserijom vozila na isti način na koji su korisnici automobila i uz to, vozači ih teže vide na putu.

U Britaniji je prošle godine bilo 1.349 sudara koji su uključivali električne trotinete, u poređenju sa 978 u prethodnoj godini zaključno sa junom 2021. U istom vremenskom periodu, 12 ljudi je poginulo u sudarima sa električnim trotinetom, od kojih su 11 bili vozači.

Takođe je bilo 1.425 povređenih u sudarima sa električnim trotinetima, u poređenju sa 1.029 u prethodnoj godini.

U Francuskoj su 24 osobe poginule u nesrećama sa električlnim trotinetima, uključujući jednu smrt u Parizu, 2021. U Nemačkoj je 2020. godine pet vozača trotineta izgubilo život.

Trotinet ili bicikl, rizik je isti

Prema proceni rizika Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ne postoji razlika u riziku od smrti između električnih trotineta  i bicikala. Šanse da završite u hitnoj pomoći su iste.

Izveštaj OECD-a pak, pokazuje da je rizik od smrti vozača motocikala ili mopeda pet puta veći nego kod vožnje električnog trotineta.

Više od 80 odsto smrti i biciklista i vozača električnih trotineta rezultat je sudara sa težim vozilima.

Ograničenja brzine uglavnom postoje

U evropskim zemljama najčešća su ograničenja brzine od 20-25 km na čas. Od 21 zemlje, ograničenja brzine ne postoje samo u Bugarskoj, Estoniji i Mađarskoj.

U polovini ovih zemalja važe i starosna ograničenja za korišćenje električnog trotineta. Minimalna starost se kreće od 12 godina u Austriji i Francuskoj do 18 godina u Italiji.

Osiguranje potrebno samo u Danskoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji

Vozači električnih trotineta su obavezni da imaju osiguranje od pravne odgovornosti samo u Danskoj, Francuskoj i UK. Vozači ne moraju da imaju osiguranje u bilo kojoj drugoj zemlji na ovoj listi. Većina zemalja ne nameće nikakva posebna pravila o vozačkim dozvolama.

Sanja Zrnić

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com