U centru Beograda, tačnije u Skadarliji, jednoj od najpopularnijih turističkih tačaka u glavnom gradu, poznatoj po tradicionalnim kafanama, tamburaškim orkestrima i šmeku „starog Beograda“, uskoro će biti sazidan hotel na pet spratova
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je na javni uvid urbanistički projekat za rekonstrukciju i gradnju hotela „Le Petit Piaf“. To znači da će pored kuće Đure Jakšića, ali i obližnjih kafana i restorana, u šetališnoj zoni, sada nići i jedna stepenasta petospratnica, i to ultramodernog dizajna. Vlasnik ovog objekta je Milan Vujko, brata Stojana Vujka, suvlasnika Milenijum tima, piše Katarina Pantelić za Novu ekonomiju.
Naime, postojeći hotel „Le Petit Piaf“ biće rekonstruisan, ali i nadograđen od Skadarske ulice i restorana „Mali vrabac“ do zadnje strane parcele. Hotel će zapravo biti izgrađen tako da će biti prilagođena njegova visina po spratnosti. Odnosno, visina hotela će „rasti“ kao „stepenice“.
Najniži segment hotela uslovljava sam restoran „Mali vrabac“ iznad kog počinje da raste spratnost hotela, za po jednu etažu, kaskadno rastući do maksimalne spratnosti ka zadnjoj granici parcele.
Tako će hotel imati pet spratova odnosno pet etaža. Gradacija hotela omogućava, kako je navedeno u dokumentima, da se hotel adaptira u postojeće objekte, ne narušavajući celokupnu trasu Skadarske ulice.
Na samom krovu moći će i da se sadi nisko rastinje, odnosno krov će biti ozelenjen.
Sam hotel imaće pored pet spratova i „potkrovlja“ i dva nivoa ispod zemlje, odnosno dva podruma u kojima će se nalaziti kuhinja, magacini hrane, toaleti za zaposlene, vešernica, teretana sa turskim kupatilom, svlačionice za zaposlene…
U prizemlju će se nalaziti recepcija, hol, salon i trpezarija. Iz ulaznog hotela će biti omogućen pristup vinoteci koja će se nalaziti u adaptiranom prostoru dvorišta.
Hotel će imati ukupno 51 smeštajnu jedinicu i 13 parking mesta. Na prvom spratu će biti 14 smeštajnih jedinica, na drugom 11, na trećem 10, četvrtom osam i petom šest.
Na takozvanom povučenom spratu biće dve smeštajne jedinice koje će imati sopstvene terase sa krovnim ozelenjavanjem.
Hotel će ukupno zauzimati površinu od 3.623 metara kvadratnih, navodi se u urbanističkom planu.
Ako bude arheoloških ostataka, moraće da se zaustavi gradnja
Predmetne parcele se nalaze na delu teritorije Opštine Stari Grad, u Skadarskoj ulici (Skadarlija), koja je poznata kao turistička destinacija i boemska četvrt. Po rešenju Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada od 28. jula 1967. godine Skadarlija je zaštićena kao prostorna kulturno-istorijska celina.
Zbog toga, kako se navodi u dokumentu, mora se voditi računa o složenom ambijentu kulturnog dobra Skadarlija, a napominje se i da je upravo iz ovog razloga nađeno ovakvo arhitektonsko rešenje za ambijent i hotel.
Prepoznatljiv integralni deo Skadarske ulice je kuća Đure Jakšića na broju 36, najstariji objekat na prostoru Skadarlije, čuva se u autentičnom stanju izgrađenosti, dok će se prilikom izgradnje srušiti nelegalno izgrađen objekat koji se nalazi uz samu kuću Đure Jakšića.
Zbog toga što je mesto na kom će biti izgrađen hotel sam centar grada, obaveza investitora jeste da blagovremeno a najkasnije 20 radnih dana pre početka pripremnih radova, obavesti Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kako bi se organizovao arheološki nadzor u ovom ambijentu.
Ukoliko se tokom izvođenja zemljanih radova nađe na arheološke ostatke, radovi će na tom delu trase biti obustavljeni do završetka zaštitnih arheoloških intervencija, navodi se u dokumentu.
Investitor je, u ovom slučaju Le Petit Piaf d.o.o. Beograd, dužan da obezbedi finansijska sredstva za istraživanje, zaštitu, čuvanje, publikovanje i izlaganje dobra, do predaje na čuvanje ovlašćenoj ustanovi zaštite.
Skadarlija, kao stari gradski ambijent predstavlja skup međusobno povezanih materijalnih i duhovnih vrednosti, nastalih u vremenskom rasponu od početka 18. veka do danas.
U periodu 1717 – 1739. godine u tom delu Beograda sagrađeni su prvi objekti, deo spoljašnjeg odbrambenog pojasa varoši Beograda, koji su uslovili pravce protezanja i oblik Skadarske ulice.
Od početka 19. veka postepeno i spontano se razvijalo naselje. U tom, tada perifernom, delu Beograda, šezdesetih godina otvarane su male kafane u kojima su se sastajali umetnici, stvarajući specifičnu atmosferu i jedinstven duh ovog prostora. Sačuvan ambijent koji čine kriva trasa Skadarske ulice sa kaldrmom i drvoredom i starinske kuće sa poznatim kafanama još uvek postojećeg „boemskog centra” predstavlja posebnu vrednost Beograda.
Ko je Milan Vujko?
Kao investitor ovog projekta je naveden „Le petit piaf d.o.o.“ Beograd, a nosilac izrade urbanističkog projekta je Ag Consult.
Vlasnik ovog objekta i same firme koja će graditi hotel je Milan Vujko, prema navodima KRIK-a brat Stojana Vujka, suvlasnika Milenijum tima.
Pored toga što je Milan Vujko vlasnik Le Petit Piaf, on je direktor i kompanije koja proizvodi metalna vrata i prozore „Euro Bravo d.o.o“, kao i kompanije koja je zadužena za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, ali i indirektni vlasnik još jednog preduzeća koje se bavi izgradnjom „Stellar business & living d.o.o.“.
Pored toga on je i zakonski zastupnik Sportskog udruženja ženskog rukometnog kluba Crvena Zvezda.
Izvor: Nova ekonomija
U pismu koje je Zbor građana Novog Pazara uputio predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu navedeno je da Vučićev režim „u Sandžaku sprovodi sistemsku represiju“
„Želimo da Evropa da bude jača, Evropa mora da preživi, jer su dva svetska rata dokaz da je naša sudbina povezana“, rekao je državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Marko Rubio
Prenoseći svoje utiske povodom Minhenske bezbednosne konferencije predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je „da svi govore da žele mir, a da svi zapravo žele poraz one druge strane“. To je zaista paradoks, istovetan onome da se on zalaže za demokratiju u Srbiji, a zapravo želi da zacementira svoju autokratiju
Aleksandar Vučić izjavio je da u Minhenu nikada više nije video ljudi u uniformama, kao i da svi pričaju o ratu. Brinu ga, kaže, i susedi
Srpske institucije na Kosovu zamiru, a zvanični Beograd ćuti, iako se busa nacionalizmom kad god ustreba
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
