Protesti
Ponoš: Kobre će hapsiti Vučića kad dođe vreme
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Kako su članice konzorcijuma zaduženog za nadzor radova na Železnilkoj stanici u Novom Sadu podelile novac koji su dobile za taj posao vidljivo je u projektu koji objavljuje Nova ekonomija
Ni posle 19 dana od pada nadstrešnice u železničkoj stanici u Novom Sadu i 15 mrtvih, nema ni rezultata istrage, ali ni odgovornih. Filip Rudić u tekstu za Novu ekonomiju daje prikaz dokumenta u kom se navodi kako su članice konzorcijuma zaduženog za nadzor radova podelile novac koji su dobile za taj posao.
Kako se ispostavlja, Ežis, koji je vršio nadzor na samoj stanici, dobio je skoro 10 miliona evra za svoje učešće na projektuKonzorcijum šest firmi dobio je posao nadzora nad izvođenjem radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Novi Sad – Subotica – državna granica, u okviru koje je rekonstruisana i novosadska železnička stanica.
Te firme su Utiber Road Investment iz Mađarske sa ćerkom-firmom Project Biro Utiber u Srbiji, potom mađarski Vikoti, Ežis d.o.o, AG Institut i SDC Professional (preduzetnik Slaviša Ilić).
Nosilac posla bio je Project Biro Utiber, ali neposredni nadzor na novosadskoj železničkoj stanici vršio je francuski Ežis, kako je Nova ekonomija ranije pisala.
Ukupna vrednost posla je 3.959.589.300 dinara, ili 33.675.704 evra, prema dostupnoj dokumentaciji o javnoj nabavci. Naručilac posla bilo je Ministarstvo građevinarstva.
Tabela koja nosi pečate i potpise svih članica konzorcijuma, koju je našoj redakciji dostavio izvor, pokazuje način na koji su firme podelile ovaj novac.
Prema ovom dokumentu, Ežis je za svoje učešće na projektu dobio 9.828.358,53 miliona evra.
Ovo je skoro trećina (31,27 odsto) vrednosti posla. Jedino je nosilac posla dobio više – srpskoj podružnici mađarskog Utibera otišlo je 14 miliona evra, ili 44,58 odsto.
Zajedno sa matičnim preduzećem u Mađarskoj, koje je dobilo 2,5 miliona evra, Utiber je dobio više od 50 odsto novca za nadzor celog projekta rekonstrukcije i modernizacije pruge.
Ežis nije odgovorio na pitanja Nove ekonomije poslata još prošle nedelje.
Dokument koji nosi pečat članica konzorcijuma prikazuje prvobitnu ugovorenu vrednost posla, kao i podelu novca. Takođe se vidi da je sklopljen jedan aneks, kojim je ova suma izmenjena.
Jedina izmena koja se vidi je izdvajanje dodatnih 309.657,29 evra za Project Biro Utiber.
Dokument ne nosi datum, i u njemu ne piše da li su ove izmene konačne. Međutim, uvidom u dostupnu dokumentaciju o javnoj nabavci vidi se da je cena posla nastavila da poskupljuje.
Izmenjen ugovor
Ministarstvo građevinarstva donelo je odluku o dodeli ugovora 19. januara 2022. godine, a prvobitna vrednost posla bila je 3.659.000.000 dinara (31.119.238 evra).
Iste godine, ugovor je izmenjen tako da je vrednost posla porasla za 36.409.500 dinara.
Ovo se podudara sa dokumentom do kog je došla Nova ekonomija, u kom se vidi da je Project Biro Utiber dobio dodatnih 309.657,29 evra (odnosno 36.409.500 dinara).
Kao razlog izmena ugovora, u odluci o izmeni navedene su “dodatne usluge i pojačane aktivnosti” u odnosu na ugovorene.
Iz odluke se vidi da je bilo potrebno angažovanje “dodatnih nadzornih inženjera i većeg broja dodatnog osoblja tokom februara i marta i aprila 2022. godine, a što predstavlja 3.325 prekovremenih radnih sati”.
Ovim aneksom Ministarstvo građevinarstva platilo je dodatni nadzor skoro 11.000 dinara po prekovremenom radnom satu.
“Pojačana aktivnost” o kojoj se govori odnosila se na radove na donjem stroju, hidrotehničke radove, radove na konstrukcijama, arhitektonske radove, elektro radove, SS i TT radove kao i radove na pejzažnom uređenju i radove na peronima.
Cene rasle
Međutim, ovo nije bilo poslednje poskupljenje.
Cena posla narasla je još jednom ove godine, i to za 264.179.800 dinara (2,2 miliona evra), vidi se iz obaveštenja o izmenama ugovora objavljenog na portalu javnih nabavki.
Ovo povećanje je bilo srazmerno povećanju vrednosti radova nad kojim se vrši nadzor.
Za sada nije poznato na koji način su kompanije podelile ovaj novac.
U teškoj nesreći 1. novembra, kada se obrušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, poginulo je 15 ljudi a dvoje su u teškom stanju.
Tri dana nakon incidenta, ministar građevinarstva Goran Vesić podneo je ostavku, ali je naveo i da se ne oseća odgovornim za nesreću.
Građani su u Srbiji organizovali više protesta zahtevajući da se slučaj rasvetli i optužujući vladajuće političare za korupciju u građevinskom sektoru za koju tvrde da je razlog nesreće.
Podsetimo, nakon nesreće je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je pregledao celu dokumentaciju u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu i da to što je „bio neko premazivao, nije nikakav teret“.
Konzorcijum kineskih firmi CRIC-CCCC, koji su glavni izvođači projekta, tvrdio je da nadstrešnica nije ni bila predmet rekonstrukcije.
Međutim, ispostavilo se da su radovi ipak obavljani.
Nova ekonomija objavila je idejni projekat koji je radio Saobraćajni institut CIP, a iz kog se vidi da su radovi na nadstrešnici planirani od početka, nasuprot tvrdnjama zvaničnika.
Izvor: Nova ekonomija
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve