Nezabranjeno pušenje: U plavičastom oblaku duvanskog dima

„Pušenje je način postojanja“, govorio je Žan-Pol Sartr, uz Alberta Kamija (sa neizbežnim „goluazom“ u ustima) najveći od svih pušača u istoriji književnosti, pisao je Miloš Vasić. Ta vremena, kada su se razgovori vodili u kafanama punim „prelepog, plavičastog duvankog dima“, su odavno prošla tamo negde u belom svetu, ali ne u Srbiji. Još uvek.

Srbija je danas prava meka za pušače, domaće i strane, dospele sa svih meridijana. Puši se u kafićima, noćnim klubovima, kafanama, restoranima… Zemlja je postala egzotično odredište za sve one koji dolaze iz država Evropske unije, ali i Turske, recimo, koji se kod kuće zimi smrzavaju ispred lokala sa cigaretom u ruci.

Kod nas mogu do mile volje da se napuše u toplom, uz jelo ili piće, svejedno. Ništa slađe nije nego da se, zna to svaki sadašnji ili bivši pušač, posle dobrog jela zapali jedna, a da nisi proteran u neki ćošak za poročne na otvorenom. To, tako, i nije neki ćeif.

Za nepušače iz inostranstva, međutim, izlazak u Srbiji u zadimljene lokale je često noćna mora. Ne mogu da odagnaju crne misli o štetnosti pasivnog pušenja, koje su iz svojih domovina poneli sa sobom, ili, što reče jedan zapadni diplomata, „smrdi, bre, ne mogu da dišem“. Nikakva ventilacija, ma koliko, dobra, tu suštinski ne pomaže.

A lokalni nepušači – oni su su se navikli na pušačku dominaciju. Ako žele društveni život, moraju da se povinuju.

Nepušačka oaza na Vračaru

IMG-4766

Kafe „Skver“ na Vračaru, na raskrsnici Vojvode Šupljikca (Žarka Zrenjanina) i Vojvode Petka, je jedna od rekih „zelenih oaza“ u Beogradu u kojima je pušenje cigareta, cigara, tompusa ili već zaboravljenih lula zabranjeno. Odstupanje od strogih evropskih nepušačkih standarda je što su, ipak, dozvoljene elektronske cigarete, ali njihovo isparavanja ni detektori dima u hotelima ne mogu da registruju.

“Ja sam zabranu pušenja u ’Skveru’ uveo sticajem okolnosti. Tokom 2018. godine nas je, kao i mnoge druge lokale u Beogradu, iz čista mira zatvorila protivpožarna inspekcija. Da bih dobio dozvolu za rad, tražili su dosta neodređeno da nešto menjam oko ventilacije, pa mi je bilo lakše da prosto zabranim pušenje, osim za elektronske cigarete. To se tada i te kako negativno odrazilo na poslovanje“, kaže za portal „Vremena“ vlasnik „Skvera“ Ivan Markov. U bašti je, naravno, dozvoljeno pušenje, ali kod nas pušači smatraju šikaniranjem ako zimi moraju da izađu napolje da puše.

IMG-4779

U početku su gostima stavljali na raspolaganje aparate za elektronske cigarete. Mnogi su bili šokirani što je u kafiću zabranjeno pušenje klasičnih cigareta. Seli bi, pa ljutito otišli, neki stalni gosti su prestali da dolaze.

„Primetio sam da su nepusači tolerantniji  prema pušačima, nego obrnuto, pa kada grupa koja sedne ima samo jednog pušača, uglavnom svi odu dalje kako bi on ili ona mogao da puši“, priča Markov.

Uglavnom svi pričaju o gostima lokala, a malo ko o pravima zaposlenih koji su u pušačkim sredinama najviše ugroženi i koji moraju da trpe.

„Videćemo kako će proći eventualno uvođenje novih pravila o zabrani pušenja“, kaže Markov. U svakom slučaju bi onda svi lokali radili pod jednakim uslovima.

A „Skver“ u međuvremenu ne trpi više zbog toga što je pušenje zabranjeno. Ima nove stalne goste, postao je stecište nepušača, mesto gde mogu da popiju kafu, a da se ne usmrde od duvanskog dima i ne razmišljaju o posledicama pasivnog pušenja

Ukoliko novi zakon o apsolutnoj zabrani pušenja u javnim prostorima prođe, čini se da će vlasnici lokala biti u obavezi da o svom trošku uvedu detektore za dim. Pitanje je i da li je korektno kažnjavati vlasnika lokala, ako se neki gost ogluši o zabranu pušenja i jednostavno zapali cigaretu, a inspekcija potom otkrije da se u prostoriji pušilo, kaže Markov.

A nacrt novog Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu predviđa kazne od 5.000 dinara za fizička lica i od 500 hiljada do milion dinara za pravna lica, dakle vasnike lokala, ukoliko se zabrana pušenja ne poštuje.

„Pušiti, kaže jedna turska reč, znači sedeti na oblacima i smešiti se na zemlju“, zabeležio je Crnjanski u „Dnevniku o Čarnojeviću“. Pušačima u Srbiji će, ako ministarka zdravlja Danica Grujičić bude isterala što je naumila, u dogledno vreme biti skinut osmeh sa lica.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com