Srpska opozicija bila je u Bundestagu pre nekoliko dana tražeći (i dobivši) podršku parlamentarnih stranaka. Kakav je stav nemačkih parlamentaraca sada kada se opozicija razilazi oko toga treba li izaći na izbore?
Predstavnici nemačkih parlamentarnih stranaka koji s kojima je DW razgovarao u principu se slažu oko toga da vlada u Beogradu nije učinila ono što se od nje tražilo kako bi izbori 2. juna zaista bili fer, ali istovremeno pozivaju na to da se na izbore ipak izađe jer bi bojkot, smatraju, predstavljao veću štetu po demokratiju u Srbiji.
Grupa opozicionih političara iz Srbije sredinom aprila boravila je u Bundestagu i pred Odborom za pitanja Evropske unije direktno predstavila svoje probleme u vezi s predstojećim izborima.
Vučić kao tobožnji garant stabilnosti
Na upit DW, Tomas Haker, koji za vladajuću Liberalno-demokratsku stranku (FDP) prati događaje na Zapadnom Balkanu i koji je prisustvovao sastanku sa srpskim opozicionarima u Bundestagu, poručuje da opozicija u svakom slučaju mora da iskoristi ovu šansu.
„Srpska opozicija treba da iskoristi priliku za izlazak na izbore 2. juna. Priliku treba iskoristiti i ne ispuštati je tako olako“, kaže Haker. On smatra da bi bojkot izbora bio samo „voda na mlin“ vladajućih. „Ne verujem da je bojkot u interesu građana. Zato bi i opozicione stranke trebalo da daju priliku svojim biračima da daju svoj glas. U suprotnom bi jedini profiter bio tobožnji garant stabilnosti Aleksandar Vučić i njegova stranka SNS“, zaključuje liberalni političar.
Njegov kolega iz poslaničke grupe opozicionih Demohrišćana (CDU/CSU) u Bundestagu Gunter Krihbaum takođe je ukazao na odgovornost koju opozicioni političari u Srbiji imaju prema svojim biračima. „Ljudi koji su na poslednjim izborima glasali za ujedinjenu opoziciju to su povezali s jasnim mandatom, a to je – kontrolisati vlast u skupštini i ponuditi alternativu vladinoj politici sopstvenim sadržajima. Ali, to je moguće samo u parlamentu, a ne na ulici“, smatra Krihbaum.
Odgovornost prema sopstvenim vlastitih biračima
On smatra da bi bojkotom izbora opozicija praktično dobrovoljno ukinula svoj parlamentarni rad, a to je, kaže, i u suprotnosti s postulatima Evropske unije. „Bojkot nije u skladu s procesom integracija u EU, koji zahteva demokratsku interakciju između opozicije i vlasti“, kaže za DW političar CDU.
Na razilaženje opozicionih snaga u Srbiji Krihbaum gleda kritički, jer smatra da opozicija mora da deluje ujedinjeno kako bi mogla da stvori demokratsku protivtežu vladajućima. On istovremeno naglašava da većina mora „pravedno da se odnosi“ prema opoziciji.
Političarima Bundestaga koji opoziciji Srbije preporučuju izlazak na izbore, kako kaže, uprkos neispunjenim zahtevima, pridružuje se i poslanik Zelenih Boris Mijatović. „Ne bih preporučio opoziciji da bojkotuje izbore 2. juna. Svim ljudima koji su prošle godine izašli na ulice Beograda protestujući protiv atmosfere nasilja u društvu, mora se ponuditi politički dom“, kaže Mijatović za DW.
Političar Zelenih, koji je na izborima u decembru u Srbiji učestvovao kao posmatrač, kaže da je svestan da zahtevi ODIHR-a nisu ispunjeni, ali, naglašava i da izbori nemaju alternativu. „Opozicija je Srbiji hitno potrebna, iako potpuno razumem da uslovi za nove izbore nisu optimalni“, zaključio je Mijatović.
Opravdani bes opozicije
Od političara s kojima je DW razgovarao o predstojećima izborima u Srbiji, socijaldemokratski poslanik i stručnjak SPD za Zapadni Balkan, Josip Juratović, ima najviše razumevanja za one opozicione političare koji pozivaju na bojkot. On smatra da je zapravo vlada Srbije ta koja bojkotuje izbore svojim ponašanjem.
„Ja ne vidim šta se tu promenilo. Nijedna tačka koju je naveo ODIHR nije ispunjena. Birački spiskovi nisu ispravljeni, ni pročišćeni, RTS je i dalje zatvoren za opoziciju s Vučićem koji 94 odsto vremena u medijima popunjava narativom o Srebrenici i Kosovu, potiskujući tako teme koje se tiču lokalnih izbora“, kaže Juratović.
On smatra da se i u Beogradu kalkuliše s tim da su uskoro i izbori za Evropski parlament nakon kojeg će EU biti potrebno neko vreme da se konsoliduje, te da će se nakon toga „ionako sve zaboraviti šta se događa u Srbiji“. „Ovi navodni ustupci su samo pokušaj bacanja peska u oči“, kaže socijaldemokratski političar.
Juratović istovremeno ima razumevanja i za one predstavnike opozicije u Srbiji koji žele da izađu na lokalne izbore, jer u protivnom gube lokalne strukture. On smatra i da je problematičan rok za predaju izbornih lista, a pomalo je kritičan i prema nemačkim kolegama koje kritikuju bojkot. „Moramo da se zapitamo da li bismo mi izašli na izbore pod takvim uslovima“, zaključio je Juratović.
Opozicija mora da ostane jedinstvena
Marina Vulović, analitičarka Fondacije nauka i politika (SWP), trusta mozgova koji savetuje i nemačku vladu, istog je mišljenja kao i Juratović. „Pre svega mislim da nije u interesu građanki i građana Srbije da se lokalni izbori održe pod ovim uslovima. Birački spiskovi i dalje nisu pročešljani i nisu sve preporuke ODIHR-a preuzete. Iako je dobro što će i ostali lokalni izbori da budu održani u isto vreme kad i beogradski, nema dovoljno vremena do juna da se implementiraju sve bitne reforme“, kaže Vulović za DW.
Ona misli da zato nije ni u interesu EU, a samim tim ni Nemačke, da se od izbora pravi farsa u zemlji-kandidatkinji za članstvo u Uniji.
Percepcija je da je Nemačka Srbiju, nakon smene vlasti i odlaskom Angele Merkel, počela da gleda drugačije, a to se intenziviralo nakon prošlogodišnjih izbora. Tome je, smatra Vulović, doprinelo i ujedinjavanje opozicije, koja je sada, kako kaže, na žalost razjedinjena oko pitanja izlaska na izbore.
„Koalicija ’Srbija protiv nasilja’ se de fakto raspala odlukom nekih stranaka da izađu na predstojeće izbore u junu, a nekih da bojkotuju izbore. Lično mislim da je to bila pogrešna taktika, da je trebalo da ostanu zajedno, šta god odlučili – kolektivni bojkot ili kolektivni izlazak na lokalne izbore. Došlo je do fragmentacije koja može da šteti opoziciji i to ne samo u Srbiji, već i da im smanji političku težinu i u inostranstvu, pa tako i u Nemačkoj“, zaključuje Marina Vulović.
Na izbore će, kako je najavljeno, izaći Zeleno-levi fronta, Narodni pokret Srbija, Ekološki ustanak, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije, dok su Stranka slobode i pravde, Srbija centar i desna koalicija NADA najavile da neće učestvovati, jer nema vremena da se do 2. juna poboljšaju izborni uslovi.
Studenti su uspeli ono što već godinu i po dana pokušavaju - da na glasanje motivišu apstinente, građane koji su deceniju i više ubijeni u pojam, apolitični i nezainteresovani za budućnost zemlje. Za vlast to znači da im se na sledećim parlamentarnim izborima crno piše
Održani su lokalni izbori u deset samouprava u Srbiji, a predsednik Srbije proglasio je pobedu u svim opštinama. Dok vlast slavi pobedu, opozicija ukazuje na nepravilnosti, a studenti u blokadi poručuju da se ključne bitke tek očekuju
Hrvatski mediji pišu o neregularnostima i incidentima tokom lokalnih izbora u Srbiji, dok SNS slavi pobedu u deset opština. Studentski pokret i opozicija prijavili tuče, zastrašivanje birača i pritiske na posmatrače
Režimski tabloidi žive i rade u paralelnoj stvarnosti. O lokalnim izborima izveštavaju kao da građani terorišu vlast
Oko jedan posle ponoći, policija je napustila prostorije Narodnog pokreta Srbije. Pretres opozicione partije i zaplena mobilnih telefona i kompjutera predstavlja presedan u vladavini Aleksandra Vučića
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Građanke i građani koji su danas do krvi branili izborne rezultate podigli su moral svima koji su poslednjih meseci klonuli duhom. Studentski pokret, posle godinu i po dana protesta, hapšenja, batina, pešačenja, biciklanja, sada ubira prve plodove tog rada
Ovo je test za izbore koji dolaze. Teško da će danas, u ovakvim uslovima, SNS izgubiti. Jedna opština bila bi veliki uspeh. Ali pad glasova je siguran
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
