Srpska opozicija bila je u Bundestagu pre nekoliko dana tražeći (i dobivši) podršku parlamentarnih stranaka. Kakav je stav nemačkih parlamentaraca sada kada se opozicija razilazi oko toga treba li izaći na izbore?
Predstavnici nemačkih parlamentarnih stranaka koji s kojima je DW razgovarao u principu se slažu oko toga da vlada u Beogradu nije učinila ono što se od nje tražilo kako bi izbori 2. juna zaista bili fer, ali istovremeno pozivaju na to da se na izbore ipak izađe jer bi bojkot, smatraju, predstavljao veću štetu po demokratiju u Srbiji.
Grupa opozicionih političara iz Srbije sredinom aprila boravila je u Bundestagu i pred Odborom za pitanja Evropske unije direktno predstavila svoje probleme u vezi s predstojećim izborima.
Vučić kao tobožnji garant stabilnosti
Na upit DW, Tomas Haker, koji za vladajuću Liberalno-demokratsku stranku (FDP) prati događaje na Zapadnom Balkanu i koji je prisustvovao sastanku sa srpskim opozicionarima u Bundestagu, poručuje da opozicija u svakom slučaju mora da iskoristi ovu šansu.
„Srpska opozicija treba da iskoristi priliku za izlazak na izbore 2. juna. Priliku treba iskoristiti i ne ispuštati je tako olako“, kaže Haker. On smatra da bi bojkot izbora bio samo „voda na mlin“ vladajućih. „Ne verujem da je bojkot u interesu građana. Zato bi i opozicione stranke trebalo da daju priliku svojim biračima da daju svoj glas. U suprotnom bi jedini profiter bio tobožnji garant stabilnosti Aleksandar Vučić i njegova stranka SNS“, zaključuje liberalni političar.
Njegov kolega iz poslaničke grupe opozicionih Demohrišćana (CDU/CSU) u Bundestagu Gunter Krihbaum takođe je ukazao na odgovornost koju opozicioni političari u Srbiji imaju prema svojim biračima. „Ljudi koji su na poslednjim izborima glasali za ujedinjenu opoziciju to su povezali s jasnim mandatom, a to je – kontrolisati vlast u skupštini i ponuditi alternativu vladinoj politici sopstvenim sadržajima. Ali, to je moguće samo u parlamentu, a ne na ulici“, smatra Krihbaum.
Odgovornost prema sopstvenim vlastitih biračima
On smatra da bi bojkotom izbora opozicija praktično dobrovoljno ukinula svoj parlamentarni rad, a to je, kaže, i u suprotnosti s postulatima Evropske unije. „Bojkot nije u skladu s procesom integracija u EU, koji zahteva demokratsku interakciju između opozicije i vlasti“, kaže za DW političar CDU.
Na razilaženje opozicionih snaga u Srbiji Krihbaum gleda kritički, jer smatra da opozicija mora da deluje ujedinjeno kako bi mogla da stvori demokratsku protivtežu vladajućima. On istovremeno naglašava da većina mora „pravedno da se odnosi“ prema opoziciji.
Političarima Bundestaga koji opoziciji Srbije preporučuju izlazak na izbore, kako kaže, uprkos neispunjenim zahtevima, pridružuje se i poslanik Zelenih Boris Mijatović. „Ne bih preporučio opoziciji da bojkotuje izbore 2. juna. Svim ljudima koji su prošle godine izašli na ulice Beograda protestujući protiv atmosfere nasilja u društvu, mora se ponuditi politički dom“, kaže Mijatović za DW.
Političar Zelenih, koji je na izborima u decembru u Srbiji učestvovao kao posmatrač, kaže da je svestan da zahtevi ODIHR-a nisu ispunjeni, ali, naglašava i da izbori nemaju alternativu. „Opozicija je Srbiji hitno potrebna, iako potpuno razumem da uslovi za nove izbore nisu optimalni“, zaključio je Mijatović.
Opravdani bes opozicije
Od političara s kojima je DW razgovarao o predstojećima izborima u Srbiji, socijaldemokratski poslanik i stručnjak SPD za Zapadni Balkan, Josip Juratović, ima najviše razumevanja za one opozicione političare koji pozivaju na bojkot. On smatra da je zapravo vlada Srbije ta koja bojkotuje izbore svojim ponašanjem.
„Ja ne vidim šta se tu promenilo. Nijedna tačka koju je naveo ODIHR nije ispunjena. Birački spiskovi nisu ispravljeni, ni pročišćeni, RTS je i dalje zatvoren za opoziciju s Vučićem koji 94 odsto vremena u medijima popunjava narativom o Srebrenici i Kosovu, potiskujući tako teme koje se tiču lokalnih izbora“, kaže Juratović.
On smatra da se i u Beogradu kalkuliše s tim da su uskoro i izbori za Evropski parlament nakon kojeg će EU biti potrebno neko vreme da se konsoliduje, te da će se nakon toga „ionako sve zaboraviti šta se događa u Srbiji“. „Ovi navodni ustupci su samo pokušaj bacanja peska u oči“, kaže socijaldemokratski političar.
Juratović istovremeno ima razumevanja i za one predstavnike opozicije u Srbiji koji žele da izađu na lokalne izbore, jer u protivnom gube lokalne strukture. On smatra i da je problematičan rok za predaju izbornih lista, a pomalo je kritičan i prema nemačkim kolegama koje kritikuju bojkot. „Moramo da se zapitamo da li bismo mi izašli na izbore pod takvim uslovima“, zaključio je Juratović.
Opozicija mora da ostane jedinstvena
Marina Vulović, analitičarka Fondacije nauka i politika (SWP), trusta mozgova koji savetuje i nemačku vladu, istog je mišljenja kao i Juratović. „Pre svega mislim da nije u interesu građanki i građana Srbije da se lokalni izbori održe pod ovim uslovima. Birački spiskovi i dalje nisu pročešljani i nisu sve preporuke ODIHR-a preuzete. Iako je dobro što će i ostali lokalni izbori da budu održani u isto vreme kad i beogradski, nema dovoljno vremena do juna da se implementiraju sve bitne reforme“, kaže Vulović za DW.
Ona misli da zato nije ni u interesu EU, a samim tim ni Nemačke, da se od izbora pravi farsa u zemlji-kandidatkinji za članstvo u Uniji.
Percepcija je da je Nemačka Srbiju, nakon smene vlasti i odlaskom Angele Merkel, počela da gleda drugačije, a to se intenziviralo nakon prošlogodišnjih izbora. Tome je, smatra Vulović, doprinelo i ujedinjavanje opozicije, koja je sada, kako kaže, na žalost razjedinjena oko pitanja izlaska na izbore.
„Koalicija ’Srbija protiv nasilja’ se de fakto raspala odlukom nekih stranaka da izađu na predstojeće izbore u junu, a nekih da bojkotuju izbore. Lično mislim da je to bila pogrešna taktika, da je trebalo da ostanu zajedno, šta god odlučili – kolektivni bojkot ili kolektivni izlazak na lokalne izbore. Došlo je do fragmentacije koja može da šteti opoziciji i to ne samo u Srbiji, već i da im smanji političku težinu i u inostranstvu, pa tako i u Nemačkoj“, zaključuje Marina Vulović.
Na izbore će, kako je najavljeno, izaći Zeleno-levi fronta, Narodni pokret Srbija, Ekološki ustanak, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije, dok su Stranka slobode i pravde, Srbija centar i desna koalicija NADA najavile da neće učestvovati, jer nema vremena da se do 2. juna poboljšaju izborni uslovi.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i drugi medijski savezi istakli su da smena direktora televizije N1 označava početak koordinisanog preuzimanja nezavisnih medija u Srbiji, što ozbiljno ugrožava slobodu novinarstva i pluralizam u zemlji
Izjava ministra informisanja Borisa Bratine da policija „ima pravo da bije i ubije“ mlade izazvala je oštre reakcije – studenti poručuju: „Sram Vas bilo", a opozicija zahteva smenu i izvinjenje
Sindikat „Nezavisnost“ u N1 i Forbes Srbija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog razrešenja Igora Božića sa mesta pravnog zastupnika medijske kuće
Brent Sadler je novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs. Dosadašnji direktor Igor Božić će biti izbrisan iz APR-a, a za „Vreme“ kaže da će kao do sada, dokle god bude mogao, nastaviti da štiti uređivačku politiku N1
Nekoliko destina studenata i građana okupilo se ispred policijske stanice 29. novembar u Beogradu zbog privođenja i saslušanja studenata. Tokom petka policija je ispitivala one koji su protestovali ispred Rektorata
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
