Nemačka je ispunila obećanje najavljeno prošle godine da će ovog proleća demontirati nuklearni reaktor.
Međutim, uprkos uspešno obavljenom poslu u vazduhu ostaje pitanje šta će Nemci sa radioaktivnim otpadom? Pitanje koje brine građane, a na koje država za sada nema adekvatan odgovor.
Početkom šezdesetih godina 20.veka Nemačka je u pogonu imala čak 20 nuklearnih elektrana koje su stujom napajale električnu mrežu. Poslednje tri nuklearke prestale su s radom 15.aprila. Ministarka za životnu sredinu Štefi Lemke izjavila je kako misli da bi sada trebalo da svi ulože snagu kako bi napredovali u primeni solarne energije i energije vetra, ali i u uštedi energije.
„Moramo da zaustavimo uzavrele debate koje nas vraćaju unazad“, istakla je Lemke, prenosi Dojče vele.
Dok su pred Nemačkom dva ozbiljna zadatka – demontaža i odlaganje otpada, sve češće mogu se čuti pozivi za povratak nuklearnoj energiji zbog trenutne nerešivosti sukoba u Ukrajini.
Nije Nemačka jedina država koja nema rešenje za nuklearni otpad. Postoje recimo istrošeni štapovi za sagorevanje koji bi morali negde da se skladište. Otpad se za sada čuva na lokacijama napuštenih elektrana, ali prema zakonu sve što više ne služi nikakvoj svrsi, mora da se odnese i čuva na jako dug budući period u podzemnim skladištima.
Volfram Kenig, predsednik Nemačke službe za bezbednost upravljanja nuklearnim otpadom (BASE), kaže da su privremena skladišta napravljena da posluže samo za određeni vremenski period.
“Namera im je da premoste vreme dok ne bude dostupno i dok se ne pronađe skladište za otpad koje odgovara zakonskim propisima. Beton, čelik, bodljikava žica i ljudi koji to obezbeđuju ne mogu da budu zamena za adekvatno skladište robusne geološke strukture. Tražimo odgovarajuću geološku dubinu, odgovarajući sloj soli, granita ili glinice koji će obezbediti da radioaktivne materije tokom beskonačno dugog vremenskog perioda ne dospeju na površinu”.
Nemačka je tako i dalje u potrazi za pravim skladištima za radioaktivni otpad. Dugo je to bio Gorleben u Donjoj Saksoniji. Međutim, taj isti Gorleben odavno je i mesto protesta građana protiv nuklearne energije. Zbog toga je sada pomenuto mesto precrtano i traži se alternativa.
Volfram Kenig nema dobru prognozu. Kaže da bi potraga za idealnim podzemnim skladištem mogla da potraje 60 godina, koliko su u funkciji i bile u prošlosti nuklearne elektrane. Na stranu to što će i demontaža nuklearki potrajati.
Trajno i bezbedno skladištenje radioaktivnog otpada je nerešen zadatak u čitavom svetu. Finska je otišla najdalje u planiranju odlaganja nuklearnog otpada.
Vesa Lakaniemi, šef uprave u opštini Eurajoki na jugu te zemlje za ARD kaže da, „ko god ima koristi od struje, taj mora i da preuzme odgovornost za nuklearni otpad. Tako je i u Finskoj, ako koristite nuklearnu energiju, morate i da doplate za konačno skladištenje.“
Procenjeni troškovi izgradnje konačnog skladišta iznose 3,5 milijardi evra. Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), širom sveta trenutno su u pogonu 422 nuklearna reaktora, čija prosečna starost iznosi oko 31 godinu.
I.Đ./Deutsche Welle
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
