Azerbejdžan i Jermenija ponovo su zaratili zbog oblasti Nagorno-Karabah – samoproklamovane države koja se nalazi na južnom Kavkazu. Ovaj put Azerbejdžan je započeo vojnu operaciju zbog dve eksplozije mina koje su prouzrokovale jermenske vojne snage, a u kojima je poginulo šest osoba – četiri vojna lica i dva civila.
Iz azerbejdžanskog Ministarstva odbrane nazvali su operaciju „antiterorističkom“ i kao opravdanje naveli da žele da „suzbiju provokacije velikih razmera“. Dodaju i da „ne gađaju civilno stanovništvo i objekte civilne infrastrukture“, već isključivo „legitimne vojne ciljeve“.
Sirene za vazdušni napad aktivirane su u Stepanakertu, prestonici sporne oblasti i nepriznate republike Nagorno-Karabah.
Lokalnom jermenskom stanovništvu poslate su SMS poruke u kojima se upozorava na „antiterorističke akcije“, potvrdio je za Politiko spoljnopolitički savetnik predsednika Azerbejdžana Hikmet Hadžijev. Procenjuje se da u planinskoj enklavi živi oko 120.000 etničkih Jermena, podaci su BBC-ja.
Pročitajte još Regionalni sukob sa globalnim odjekom
U saopštenju Ministarstva se dodaje da su o operaciji obavešteni komandanti ruskog mirovnog kontingenta i rukovodstvo Zajedničkog centra za praćenje Turske i Rusije.
Ovo je važno jer je na Zapadu veliko pitanje da li ovaj regionalni konflikt može da dovede do sukoba između Rusije, koja podržava Jermeniju, i članice NATO-a Turske koja se otvoreno stavila na stranu Azerbejdžana.
Dramatična eskalacija sukoba dolazi dan nakon što je nastavljena isporuka humanitarne pomoći etničkim Jermenima u Nagorno-Karabahu koju je pružila Rusija direktno sa teritorije pod kontrolom Bakua putem Agdamskog puta.
Zauzvrat, azerbejdžanske vlasti pristale su da dozvole istovremenu isporuku pomoći otcepljenoj oblasti kroz Lačinski koridor.
Duga istorija sukoba
Dve zemlje su već trideset godina u teritorijalnom sukobu zbog Nagorno-Karabaha koji datira još iz vremena raspada Osmanskog carstva i krize Ruske carevine.
U junu 1921. godine, nakon uspostavljanja sovjetske vlasti u celom Zakavkazju, Jermenija je proglasila planinsku etničku enklavu Nagorno-Karabah svojim sastavnim delom. Tome se protivila novoformirana sovjetska azerbejdžanska republika. Od tada traju oružani sukobi Jermena i Azerbejdžanaca koji su esklairali dotle da je oblast dobila autonomni status.
Primirje je potpisano 1994. u Biškeku, nakon čega su usledile dve decenije stabilnosti.
Drugi rat, u novijoj istoriji, vođen je 2020. u februaru i julu. Sporazum o prekidu vatre uz posredovanje Rusije od tada je propao, a azerbejdžanske snage su preuzele kontrolu nad Lačinskim koridorom – glavnim putem koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom.
Pročitajte još Ruski mir na Kavkazu
To je ruta koja prelazi preko azerbejdžanske teritorije i koju Jermeni koriste za slanje hrane i drugih potrepština, a azerbejdžanske vlasti su optužile Jermene da taj put koriste kako bi isporučivali oružje u Nagorno-Karabah.
„Nagorno“ je ruska reč koja znači „planinski“, što je ime dato autonomnoj oblasti kad je nastala 1923. godine da bi se razlikovala od ostatka azerbejdžanske oblasti Karabah.
Oblast je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali desetine hiljada etničkih Jermena koji tamo žive proglasili su je zasebnom republikom.
Jermenija je većinski hrišćanska, dok je Azerbejdžan većinski muslimanski.
A.E/Politico/BBC/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
