Foto: AP Photo/Sergei Grits
Tri godine od završetka prethodnog vojnog sukoba između Azerbejdžana i Jermenije u autonomnoj oblasti Nagorno-Karabah ponovo vlada ratno stanje. I ovog puta postoji bojazan od širenja lokalnog konflikta
Azerbejdžan i Jermenija ponovo su zaratili zbog oblasti Nagorno-Karabah – samoproklamovane države koja se nalazi na južnom Kavkazu. Ovaj put Azerbejdžan je započeo vojnu operaciju zbog dve eksplozije mina koje su prouzrokovale jermenske vojne snage, a u kojima je poginulo šest osoba – četiri vojna lica i dva civila.
Iz azerbejdžanskog Ministarstva odbrane nazvali su operaciju „antiterorističkom“ i kao opravdanje naveli da žele da „suzbiju provokacije velikih razmera“. Dodaju i da „ne gađaju civilno stanovništvo i objekte civilne infrastrukture“, već isključivo „legitimne vojne ciljeve“.
Sirene za vazdušni napad aktivirane su u Stepanakertu, prestonici sporne oblasti i nepriznate republike Nagorno-Karabah.
Lokalnom jermenskom stanovništvu poslate su SMS poruke u kojima se upozorava na „antiterorističke akcije“, potvrdio je za Politiko spoljnopolitički savetnik predsednika Azerbejdžana Hikmet Hadžijev. Procenjuje se da u planinskoj enklavi živi oko 120.000 etničkih Jermena, podaci su BBC-ja.
Pročitajte još Regionalni sukob sa globalnim odjekom
U saopštenju Ministarstva se dodaje da su o operaciji obavešteni komandanti ruskog mirovnog kontingenta i rukovodstvo Zajedničkog centra za praćenje Turske i Rusije.
Ovo je važno jer je na Zapadu veliko pitanje da li ovaj regionalni konflikt može da dovede do sukoba između Rusije, koja podržava Jermeniju, i članice NATO-a Turske koja se otvoreno stavila na stranu Azerbejdžana.
Dramatična eskalacija sukoba dolazi dan nakon što je nastavljena isporuka humanitarne pomoći etničkim Jermenima u Nagorno-Karabahu koju je pružila Rusija direktno sa teritorije pod kontrolom Bakua putem Agdamskog puta.
Zauzvrat, azerbejdžanske vlasti pristale su da dozvole istovremenu isporuku pomoći otcepljenoj oblasti kroz Lačinski koridor.
Duga istorija sukoba
Dve zemlje su već trideset godina u teritorijalnom sukobu zbog Nagorno-Karabaha koji datira još iz vremena raspada Osmanskog carstva i krize Ruske carevine.
U junu 1921. godine, nakon uspostavljanja sovjetske vlasti u celom Zakavkazju, Jermenija je proglasila planinsku etničku enklavu Nagorno-Karabah svojim sastavnim delom. Tome se protivila novoformirana sovjetska azerbejdžanska republika. Od tada traju oružani sukobi Jermena i Azerbejdžanaca koji su esklairali dotle da je oblast dobila autonomni status.
Primirje je potpisano 1994. u Biškeku, nakon čega su usledile dve decenije stabilnosti.
Drugi rat, u novijoj istoriji, vođen je 2020. u februaru i julu. Sporazum o prekidu vatre uz posredovanje Rusije od tada je propao, a azerbejdžanske snage su preuzele kontrolu nad Lačinskim koridorom – glavnim putem koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom.
Pročitajte još Ruski mir na Kavkazu
To je ruta koja prelazi preko azerbejdžanske teritorije i koju Jermeni koriste za slanje hrane i drugih potrepština, a azerbejdžanske vlasti su optužile Jermene da taj put koriste kako bi isporučivali oružje u Nagorno-Karabah.
„Nagorno“ je ruska reč koja znači „planinski“, što je ime dato autonomnoj oblasti kad je nastala 1923. godine da bi se razlikovala od ostatka azerbejdžanske oblasti Karabah.
Oblast je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali desetine hiljada etničkih Jermena koji tamo žive proglasili su je zasebnom republikom.
Jermenija je većinski hrišćanska, dok je Azerbejdžan većinski muslimanski.
A.E/Politico/BBC/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koja je angažovana, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Na Kavkazu se zahuktava oružani sukob između Azerbejdžana i Jermenije oko kontrole teritorije Nagorno-Karabaha. Pitanje svih pitanja na Zapadu je da li ovaj regionalni konflikt može da dovede do sukoba između Rusije, koja načelno podržava Jerevan, i članice NATO-a Turske, koja se otvoreno stavila na stranu Bakua. Malo detaljniji uvid u situaciju pokazuje da je to malo verovatno
Brzo raspoređivanje ruskih mirotvoraca u Nagorno-Karabahu govori o rešenosti Moskve da arbitrira u konfliktima u tzv. bliskom inostranstvu
