Napravimo Srbiju velikom: „Trampe, Srbine!“

„Nova era odnosa Srbije i SAD!“ Tim je naslovima srpska štampa dočekala vest o izboru Donalda Trampa za predsednika SAD prošle godine, piše Dojče vele (DW).

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je putem Instagrama poručio da je u telefonskom razgovoru s izabranim predsednikom Trampom naglasio da je Srbija bila zemlja u kojoj je podrška za Trampa bila najveća u celoj Evropi.

„Siguran sam da ćemo da napravimo – on Ameriku velikom, a da ćemo mi moći da napravimo Srbiju pristojnom zemljom i zemljom koja će moći vrlo dobro da sarađuje sa SAD“, rekao je Vučić.

Trijumf Donalda Trampa: Vesnik perfektne oluje

Svega deset dana uoči inauguracije, u Srbiju ovog vikenda stiže zamenik američkog državnog sekretara Ričard Verma s ciljem da Srbija i SAD započnu strateški dijalog i tako podignu odnos na viši nivo.

„Kada Amerika uspostavlja strateški dijalog s nekom zemljom, to znači da je vidi kao pouzdanog partnera i saveznika“, ocenjuje za DW Vuk Velebit iz organizacije Pupin Inicijativa koja radi na jačanju odnosa Srbije i SAD.

„Srbija je do sada imala strateške sporazume s Kinom, Rusijom i, naravno, poseban odnos s Evropskom unijom. A četvrti stub spoljne politike je Amerika i potpisivanjem ovog strateškog dijaloga Srbija će to ostvariti i s Vašingtonom. To znači da će odnosi s Kinom i Rusijom, ali njihovi uticaji biti izbalansirani specijalnim odnosom s Amerikom“, objašnjava Velebit.

Saradnja ili sankcije?

Strateška saradnja bi, prema najavama, najpre bila usmerena na oblasti ekonomije, energetike i bezbednosti.

Ona, međutim, dolazi u trenutku kada je predsednik Vučić saopštio da je dobio informaciju da će SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), čije je većinsko vlasništvo u rukama ruske državne kompanije.

„Nas to dovodi u veoma tešku poziciju zato što posle izvesnog vremena, ne samo za dobavljanje nafte, slede nam problemi s rafinerijom, petrohemijom, suštinski opstankom ekonomije koje imamo danas“, rekao je Vučić.

U poslednjoj izjavi o tome, on je rekao da Beograd ima rok do 25. februara da Rusi potpuno izađu iz vlasništva NIS-a. Sankcije je konačno potvrdilo i američko Ministarstvo finansija.

ALEKSANDAR DJUKOV

Tako se završilo i nagađanje da li je najava sankcija možda samo Vučićeva dimna zavesa. Nije. Sagovornicima DW to liči na zgodnu priliku da vlasti u Beogradu poguraju promenu vlasništva NIS-a.

„Mislim da sa srpske strane postoji želja da se ispravi ta štetna prodaja NIS-a koji je prodat ispod tržišne cene, čime smo postali u potpunosti zavisni od Rusije u energetskom sektoru“, navodi Velebit.

„Nije dobro da budete zavisni ni od jednog partnera i za Srbiju je od izuzetne važnosti da povrati kontrolu, ali i da diverzifikuje energetski sektor. SAD i američke kompanije bi tu mogle da budu pouzdan partner“, kaže Velebit.

Takav scenario u potpunosti odgovara i težnjama američke administracije čiji je fokus bila upravo energetska diverzifikacija regiona i odmicanje od Rusije.

„Nemojmo zaboraviti da i Vašingtonski sporazum koji je Tramp potpisao s Vučićem 2020. godine isto imao odredbe o tome“, podseća Vuksanović.

Visoka očekivanja od nove administracije

Euforija povodom povratka Trampa na čelo SAD najviše se vidi u provladinim tabloidima koji na naslovnicima najavljuju veliku demontažu globalizma.

S njima je saglasan i predsednik Aleksandar Vučić koji je rekao da veruje u Donalda Trampa i nazvao ga liderom epohe.

„Donald Tramp sprema 200 akata koje će već prvog ili drugog dana po dolasku na vlast usaglašene da donese. Kad on to donese, ruši se ceo sistem lažnog liberalnog sveta koji je postojao, u kom su postojale njihove sluge koje su podobne i dobre, a ovi svi drugi su zli i loši“, rekao je Vučić.

Ali, osim „borbe protiv globalista“ koja raduje srpske zvaničnike, s povratkom republikanaca raste i nada da bi SAD mogle da budu naklonjenije Srbiji u procesu dijaloga s Kosovom.

Donald Trump,Aleksandar Vucic,Avdullah Hoti

„Srpska vlada sigurno ne veruje da će Trampova administracija da promeni stav prema Kosovu, ali veruje da bi po pitanjima kao što su ekonomski položaj Srba na severu Kosova i zaštita spomenika i verskih objekata na Kosovu, s Trampovom administracijom mogli da dobiju bolju nagodbu“, objašnjava Vuksanović.

„Ali tu je sada ključni problem da li će se taj kapital zapravo trošiti na nešto drugo – na pokušaj da se obezbedi podrška Trampove administracije za režim u trenutku kada se on suočava s najozbiljnijim problemom, a to su studentske demonstracije“, dodaje sagovornik DW.

Da li su nade utemeljene?

Da li su visoka očekivanja Srbije utemeljena? Delimično jesu, slažu se analitičari, jer odnosi SAD i Srbije već godinama idu uzlaznom putanjom – od Trampove, preko Bajdenove administracije.

„Vlast u Beogradu napravila je tri investicije u partnerstvo s budućom Trampovom administracijom, a to su: odnos s Ričardom Grenelom, zgrada Generalštaba i isporuka municije Izraelu kako bi se stekao ponovo pristup izraelskom lobiju i dobio pristup Beloj kući“, podseća Vuksanović.

Ričard Grenel bio je specijalni izaslanik za pregovore između Srbije i Kosova i čest gost Beograda. Predsednik Vučić mu je 2023. godine uručio Orden srpske zastave prvog reda za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i SAD.

Osim toga, Beograd je u septembru posetio i Donald Tramp Mlađi koji je s grupom biznismena iz Srbije razgovarao o potencijalnim investicijama, a poslovne poduhvate u Beogradu ima i Trampov zet Džared Kušner.

Srbija je s Kušnerovom kompanijom potpisala ugovor o revitalizaciji kompleksa Generalštaba, čiji su delovi porušeni u bombardovanju NATO 1999. godine.

Na prostoru ruševina planira se izgradnja dve visoke zgrade sa stanovima i hotelima, iako s tog objekta nije skinuta zaštita kulturnog dobra.

Ugovor još nije objavljen, a Njujork tajms je pisao da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi Srbija, prema tom predlogu, trebalo da dobije 22 odsto profita. Srbija je zemljište kompleksa navodno iznajmila na 99 godina.

S druge strane, potpisivanje strateške saradnje moglo bi da za američke investitore bude zeleno svetlo i pokazatelj da je Srbija zemlja koja je sigurna za investicije, napominje Velebit. On ističe i to da je Amerika najveći trgovinski partner Srbije u domenu IT-usluga i veruje da će nova administracija imati još više sluha za biznis-saradnju.

On je uveren da će Trampova administracija veći fokus imati ka istočnoj, a ne ka zapadnoj Evropi. „Za njih će biti važno zauzdavanje ruskog uticaja, ali i zauzdavanje turskog uticaja. I zato će biti jako važan odnos Amerike s Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Srbijom“, ocenjuje Velebit.

Znači li to da bi i Srbija mogla da promeni svoj kurs sasvim prema zapadu?

„Zapad je uvek imao većinski paket, imao više deonica i u Srbiji i na Balkanu od Rusije i Kine. Ali verujem da će od svih zapadnih partnera Beogradu najvažnije biti Sjedinjene Države, dokle god je Tramp tu. I glavna napetost u odnosu s Trampom i administracijom neće doći ni zbog Kosova, ni zbog Rusije, nego zbog odnosa sa Kinom“, zaključuje Vuksanović.