Na međunarodnim finansijskim tržištima od proleća je počeo nagli rast kamatnih stopa, pri čemu su posebno pogođene države koje nemaju investicioni rejting kao što je Srbija.
Pre samo godinu dana Srbija je izdala sedmogodišnju obveznicu uz kamatu od 1,26 odsto, dvanaestogodišnju obveznicu uz kamatu od 1,92 odsto, dok je petnaestogodišnja obveznica izdata uz kamatu od 2,35 odsto.
Ta vremena su, kako stvari stoje, nepovratno prošla. U nemogućnosti da javnim aukcijama dužničkih hartija dođe do iole povoljnih sredstava, vlada je u junu uredbom omogućila da se država zadužuje direktnom pogodbom. Na stranu što je takav postupak netransparentan i podložan korupciji: on je, uz to, do kraja ogolio teškoće koje država ima sa zaduživanjem u inostranstvu.
U avgustu je, neposrednom pogodbom posredstvom Dojče banke, prodata trogodišnja obveznica od 90 miliona evra uz kamatu od 3,9 odsto plus šestomesečni euribor. U ovom trenutku kamata na taj dug iznosi 5,44 odsto.
Zbog zatezanja monetarne politike Evropske centralne banke, euribor raste doslovno svakog dana; u prethodnih 10 dana skočio je sa 1,077 odsto na 1,54 odsto (u martu je euribor bio -0,54 odsto). Do kraja godine očekuje se da će euribor biti između 3 i 4 odsto, u kom slučaju će Srbija morati da plaća kamatu od čak 7 do 8 odsto na trogodišnju obveznicu.
Da podsetimo, vlast je godinama teško napadala „žute“ što su se 2011. godine zadužili uz kamatu od 7,5 odsto na deset godina. Ako znamo da je kamata na trogodišnje obveznice po pravilu uvek niža od kamate na desetogodišnje hartije, očigledno je da se sada Vučićeva vlast zadužuje pod gorim uslovima nego njeni prethodnici.
Posledice rasta euribora
Rast euribora višestruko je nepovoljan po javne finansije. Određen broj kredita koji je država uzela vezan je za euribor, a isto važi i za kredite javnih preduzeća. Naglo povećanje euribora znatno će opteretiti bilanse svih zaduženih preduzeća.
Na primer, uz stopu euribora od 4 odsto Telekom Srbije će, u odnosu na prethodnu godinu, imati preko 90 miliona evra dodatnih rashoda za kamate. To lako može dovesti takvo preduzeće na ivicu gubitka (ako ne možda i u gubitak). Rizik naglog povećanja kamatnih stopa je istaknut i u napomenama uz finansijske izveštaje Telekoma.
Zbog naglog rasta euribora velike poteškoće imaće kako privatna preduzeća, tako i građani koji imaju kredite sa promenljivom kamatom. Najgore će proći pojedinci koji su u proteklih nekoliko godina uzeli stambene kredite na dug rok, pošto će im uz euribor od 4 odsto rate skočiti 50 do 70 odsto u odnosu na proleće ove godine.
Skup novac
Novac će u narednom periodu biti skup. Državi je potrebno nekoliko milijardi evra do kraja godine za vraćanje dospelih obaveza i pokriće budžetskog deficita, ali i za pomoć EPS-u i Srbijagasu. Ni sledeće godine neće biti nimalo bolja situacija, jer Srbiju očekuje servisiranje bar 4 milijarde starih dugova, a istovremeno treba platiti uvoz struje i gasa za vreme grejne sezone.
Zato je vlast, da bi došla do svežeg novca, bila prinuđena da zatraži sklapanje obavezujućeg stend-baj aranžmana sa MMF-om. U našem slučaju taj aranžman može biti dobar: obuzdaće se besmislena javna potrošnja tipa „helikopterski novac“, sigurno će se odustati od mnogih megalomanskih investicionih planova kao što je beogradski metro ili „Nacionalni stadion”.
Na kraju, a to nije ništa manje važno, MMF će verovatno insistirati na ozbiljnim promenama u poslovanju javnih preduzeća, posebno EPS-a, Srbijagasa i Telekoma.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
