Foto: Tanjug
Teška krivična dela čiji su počinioci iz redova izbegličko-migrantske populacije dešavaju se unutar te populacije, žrtve tih dela su upravo pripadnici te populacije, ne i domaće stanovništvo. Ovo je bitna činjenica, imajući u vidu da desničari u Srbiji i drugde jedva dočekaju vesti o nemilim događajima poput ovog subotičkog, kako bi govorili o porastu kriminaliteta i pošasti zvanoj izbeglice ili migranti
Nemili događaji poput incidenta u blizini Subotice, gde je smrtno stradala jedna osoba a njih šest teško ranjeno, među kojima i jedno dete, otvaraju različite dileme. Položaj izbeglica i migranata u državama tranzita, odbijanje prijema i proterivanja iz pojedinih država, dovodi do toga da ljudi u iregularnim migracijama postaju laka meta krijumčara. Sve ovo, naravno, van fokusa organa reda, koji bi pojavu krijumčarenja trebalo da suzbijaju.
Izuzetno je veliki broj slučajeva protivpravnog proterivanja izbeglica i migranata sa granica Mađarske, i to traje već godinama, a naročito od podizanja žičane ograde na granici sa Srbijom. Broj takvih slučajeva varira u zavisnosti od vremenskih prilika – manja fluktuacija je zimi, kada se i manji broj izbeglica i migranata odlučuju na izuzetno rizičan poduhvat pokušaja prelaska granice.
Prinuđeni da nađu način da uspešno pređu granicu, izbeglice i migranti se odlučuju da borave u pograničnom području. Jedan deo njih mesto pronalazi u smeštajnim kapacitetima Komesarijata za izbeglice i migracije, ali kapaciteti centara na severu su često popunjeni, ili su prihvatni centri prenatrpani. Tako se neki odlučuje da se privremeno smesti u napuštenim kućama, fabrikama i sličnim objektima u blizini granice, ili da borave pod vedrim nebom u improvizovanim šatorima. Manji broj njih, koji ima više novca, smeštaj pronalazi u hostelima ili privatnim stanovima, često plaćajući znatno višu cenu od one koju bi platio državljanin Srbije ili „obični“ stranac – turista.
Usled navedenih uslova u kojima se nalaze, a zbog očajničke želje da pređu granicu (što se u izbegličko-migrantskoj populaciji naziva „gejm“), oni koji imaju dovoljno novca za taj poduhvat angažuju krijumčare. Tu tek nastaju problemi – pouzdanost krijumčara, novčani iznos koji treba da izdvoje za njihov angažman, uslovi samog prelaska granice, rizik da će ih uhvatiti organa reda Mađarske, i tako u nedogled.
Krijumčari u celoj ovoj priči izuzetno mnogo zarađuju, pa ne čudi što države tzv. Zapadnobalkanske rute predstavljaju “Meku” za njihovu „delatnost“. Novčana i druga dobit stečena krijumčarenjem je nevidljiva za poreski sistem, te je zarada krijumčara „neokrnjena“. Sve navedeno predstavlja svojevrsni krijumčarski „gejm“, gde se lovi u mutnom i obitava u „maloj bari punoj krokodila“.
Posledice navedenog su nesagledive, pre svega za žrtve krijumčara, ali i za sam pravni poredak i društvo. Razmirice među krijumčarima posebna su priča, ali u svakom slučaju bacaju tamnu senku na celokupnu izbegličko-migrantsku populaciju. Ali, teška krivična dela čiji su počinioci iz redova izbegličko-migrantske populacije dešavaju se unutar te populacije, žrtve tih dela su upravo pripadnici te populacije, ne i domaće stanovništvo. Ovo je bitna činjenica, imajući u vidu da desničari u Srbiji i drugde jedva dočekaju vesti o nemilim događajima poput ovog subotičkog, kako bi govorili o porastu kriminaliteta i pošasti zvanoj izbeglice ili migranti.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
