Mlečna kriza: Teče mleko, ali u đubre

Otkako su mlekare krajem prošle nedelje najavile da obustavljaju otkup, za male proizvođače nastao je veliki problem. 

Do ovoga je došlo zbog velikih količina uvoznog mleka, što je prvo izazvalo pad cene otkupa, a potom i prezasićenje na tržištu. 

„Prosečno bacim oko 250-280 litara, u dva dana bude oko 500 litara“, kaže poljoprivrednik Dragan Ćulibrk, za N1.

On se u Novoj Gajdobri u Vojvodini, bavi stočarstvom već 40 godina. „Teče mleko, ali pravo u đubre“, žali se Ćulibrk. Ima više od 50 krava, ali od pre šest dana mleko ne može nigde da proda.

„Mlekare su nam otkazale. Ova sa kojom sam radio 20 godina zatvorila je zbog razlike cene sira i cene mleka, pa smo prešli u Imlek2. Oni su nam javili da neće kupovati, jer ima navodno neki mali procenat alfatoksina“, dodaje Ćulibrk. 

Dragoljub i drugi proizvođači ne znaju kako da provere tu informaciju, nemaju nikakav dokument, a niko im nije rekao ni šta bi mogli da urade da spreče takve rezultate.

Prodaje se na društvenim mrežama i na ulici

Mali proizvođači prosluli su na tone mleka sa namerom da izazovu rekaciju države. Međutim, oni koji žive od toga morali su da iznađu druga rešenja, poput ulične ili prodaje na društvenim mrežama, koja nije dozvoljena. 

Pre prodaje, mlekarka iz Savinog sela Teodora Mihailović, na svom Fejsbuk profilu objavljuje kojom količinom mleka raspolaže i u koji grad dolazi, međutim, tačnu lokaciju otkriva samo privatnom porukom. 

„Ja sam stavila objavu da ću doći za Novi Sad na primer, da ću biti na toj adresi, ko želi 200 litara imam količinu, ljudi su se javili odmah, ja sam došla. Za pet minuta mleko je otišlo. Eto, tako sam došla na tu ideju“, kaže Mihailović za Euronews. 

Neophodno sistemsko rešenje

Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije kaže da, nažalost, porodica Mihailović nije jedina koja se suočava sa „jednom vrlo specifičnom situacijom u proizvodnji mleka“, i smatra kako treba početi da se razmišlja o sistemskim rešenjima, prenosi Euronews. 

„Mislim da u sistemskim rešenjima treba ići u pravcu potpisivanja i sklapanja ugovora sa mlekarama na nivou udruženja. Svi ti farmeri su članovi nekih udruženja proizvođača mleka, ima ih nekoliko u Srbiji koja su relevantna i mislim da je tu jedini spas u ovom trenutku da ti ugovori budu precizni oko cene, količine i kvaliteta“, kaže Budimović. 

Budimović je rekao da se radi o višedecenijskoj krizi u mlečnom govedarstvu zbog čega udruženja moraju da budu profesionalna i ne treba da reaguju samo radikalnim merama, iako su one razumljive, već da se bave ugovorima koji bi proizvođačima mleka povećavali dobit u slučaju veće cene na krajnjem tržištu. 

Vlada je na celokupnu situaciju reagovala uredbom, donete su interventne mere, odnosno prelevmani od 15 dinara po litru za uvozno mleko i 30 dinara po kilogramu za sedam vrsta sireva, a na pitanje da li je efekat ovih mera vidljiv Budimović odgovara da efekat postoji.

Protesti nisu dali rezultate

Nekoliko stotina proizvođača mleka iz Srbije protestovalo početkom februara ispred Ministarstva poljoprivrede u Beogradu, tražeći bolje uslove proizvodnje.

Proizvođači su tada ispred Ministarstva poljoprivrede po ulici prosipali uvozno mleko i stajsko đubrivo, a mleko koje oni proizvode su delili građanima. 

Nezadovoljni reakcijom Ministarstva, ponovili su protest u martu kada su blokirali most u Šapcu, a od tada kažu, da oni ne vide efekat donetih mera za rešenje ove krize, te se mleko i dalje propsipa. 

Z.S./N1/Euronews

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com