„Mi smo deca razočaranih roditelja“

U svet politike, kako kaže, svako zakorači čim se rodi. Aktivizam i pobunu smatra jezgrom svakog čoveka, pogotovo mladih. Kaže, neko je pobune svestan oduvek, nekoga muka natera.

Danas Anđelija Stanimirović vodi kampanju za pokret Kreni-Promeni u Nišu. Ovo je prvi put da taj pokret Save Manojlovića izlazi na izbore, pa je prvi put i da Stanimirović, još studentkinja Filozofskog fakulteta, ovako direktno uđe u politiku.

„Sa prijateljima sam podržala i izašla na blokade zbog Rio Tinta. Kada sam se popela iznad Gazele i videla more ljudi, pomislila sam šta mogu ljudi kad se udruže“, kaže Stanimirović za „Vreme“.

„Dan nakon toga je predsednik povukao dve odluke, povukao zakon i jedan izmenio. To mi je dalo nadu i imala sam želju da pomognem tom pokretu na bilo koji način.“

Od tada se angažuje u Nišu, gde je oformila i lokalni tim Kreni-Promeni. Bavila se omladinskom politikom kroz saradnju sa Krovnom organizacijom mladih Srbije (KOMS).

Iako se njen glas sve jače čuje, kaže da se načelno glas mladih teško čuje, a da razlozi više leže u okruženju nego u mladima. I oni su pak u apatiji.

„Uvek mi je u glavi rečenica drugarice, da smo mi deca razočaranih roditelja. To te prati od rođenja. Šta god ti je smetalo i smeta u životu i hoćeš da digneš glas, mama i tata ti kažu pusti i ja sam isto hodala ulicama, menjali režim i opet isto. To te u startu demotiviše“, kaže Stanimirović.

Ona ipak pozitivno gleda na Peti oktobar kao simbol promene i toga da ljudi, kada žele, mogu da promene stvari.

Ko se obraća mladima?

Stanimirović se protivi priči da mladi nisu dovoljno aktivni. Možda, kaže, nisu dovoljno informisani. I uvek se suočavaju sa problemom da ostaju u drugom planu jer stariji uvek tobože znaju bolje.

Prema podacima monitoringa prošle kampanje koji je sproveo KOMS, ukupan broj mladih kandidata na izborima iznosio je 340 – to nije previše pošto se glasalo za parlament i preko šezdeset lokalnih samouprava.

Predstavnici političkih stranaka u svojim kampanjama obratili su se mladima i govorili o temama koje se odnose na mlade ukupno 115 puta.

„Istraživanje pokazuje da se nedovoljno obraća mladima, pogotovo o konkretnim temama koje se tiču mladih. Mladi ne prate tradicionalne medije, gledaju da se instant informišu putem društvenih mreža. Treba naći model kako dopreti do njih putem društvenih mreža, ali i terenskim radom“, kaže Stanimirović.

Jedna od dovitljivih ideja Kreni-Promeni pred prošle izbore bila je da na Svetski dan borbe protiv HIV-a dele kondome na čijem je pakovanju bila poruka: „Izađi i glasaj, posle glasanja nema kajanja“.

„Mladima je dosta isprazne politike, deljenje flajera… Mladi traže rezultate, nova lica, da im se obraćaju mladi, traže strategiju i konkretna rešenja“, kaže Anđelija Stanimirović.

Kampanje na TikToku, Instagramu i Fejsbuku

Osim Instagrama i Fejsbuka, političari su sve prisutniji i na TikToku. Prošlu izbornu kampanju obeležilo je otvaranje naloga predsednika Republike Aleksandra Vučića i ministra finansija Siniše Maloga.

„Njihovi videi su viralni kod mladih, ali nemaju cilj da privuku mlade birače, već svesno ili nesvesno mlade teraju u apstinenciju. Kroz personalizaciju politike, gde oni prateći te trendove i sebe pokazuju u nekim svakodnevnim izazovima, tu politiku i sebe prikazuju kao krindž likove“, kaže Stanimirović.

„Krindž“ – u slengu mladih to je susramlje ili transfer blama. Ono kad se stidiš umesto osobe koja bi trebalo da se stidi.

„Imaš pedeset godina, šta radiš na Tiktoku, biće mišljenje prosečne mlade osobe, koja će se zapitati da li se ti ljudi stvarno bave politikom“, dodaje Stanimirović.

Mladi kako kaže, nisu ciljna grupa ove vlasti, ali njihovi roditelji jesu. Posledica toga je i da kampanje koje se tiču mladih su zapravo posvećene roditeljima.

„Mera 100 evra mladima ili famozne studentske kartice su naizgled fokusirane na mlade koji treba da padnu na to i glasaju za vlast. Roditeljima se daje utisak da se nešto radi za njihovu decu. Čak sam i od moje bake čula da treba da glasam jer je dao studentsku karticu“, objašnjava Stanimirović.

Na kraju zaključuje da sloboda treba da se brani olovkom, na dan izbora. „To je najmanje što možemo da uradimo, makar prema sebi.“