Lomljenje koplja oko Saveta REM-a

Poslanici Skupštine Srbije su u ponedeljak predveče završili raspravu o kandidatima za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koja će biti nastavljena u sredu u 10 časova.

Za naprednjačku parlamentarnu većinu sve je „čisto kao suza“, što reče Nebojša Bakarec, a da to, kaže, potvrđuju i predsednica Evropske komisje Ursula fon der Lajen i šef Delegacije Evropske unije Andreas fon Bekerat, koji doduša ništa nisu potvrdili, jer kandidati još uvek nisu izabrani.

Bakarec je ocenio da “većina medija pripada opoziciji”, „na čelu sa medijskim konglomeratom RTS“, što je malo previše maštovito čak i za njega.

Onda se, naravno, obrušio na televizije N1 i Nova S koje su, tvrdi Bakarec, „nedodirljive“ za nadležne organe u Srbiji mada stalno lažu, a „opozicija, blokaderi, N1 i Nova S žele da preko REM kontrolišu sve medije da bi dobili vlast bez izbora“.

Pa im je još zlokoban cilj da REM „dodeli nacionalne frekvencije dvema luksemburškim televizijama“.

U sličnom tonu su gvovorili i ostali poslanici partija osovine SNS-SPS.

REM: Šta je to i zbog čega ne radi

Miniranje vlasti

Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Robert Kozma izjavio je, sa druge strane, da vlasti nimalo nije stalo do funkcionalnog REM-a, već da želi ili da to telo drži pod kontrolom ili da ono bude nefunkcionalno.

Kozma je rekao da su 90 odsto vremena u centralnim emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom zastupljeni predstavnici vlasti, da te televizije krše sva pravila, te da se na njima predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2024. obratio 354 puta.

Naglasio je da televizije s nacionalnim frekvencijama „sluđuju i dezinformišu građane“, da u tim medijima, na primer, nema ničega o štrajku glađu Dijane Hrke, majke Stefana Hrke poginulog u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao ni o štrajku glađu prevoznika Jaćimovića, o napadima na studente, o korupciji, o tome da je Srbija zemlja sa najvećim društvenim i ekonomskim nejednakostima.

Istovremeno, pravim slobodnim i nezavisnim novinarima vlast je „namenila pritiske“, rekao je Kozma, podsećajući da je ove godine Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo 33 napada na novinare, a da je od šest fizičkih napada pet počinila policija.

Ako postoji ikakva sumnja da je funkcionalan i nezavistan REM neophodan za izlazak Srbije iz duboke društvene krize u koju je gura vlast i povratak demokratije, dovoljno je pogledatim bilo kojih pet minuta programa televizije Informer, na primer.