Foto: B. Kovačević
Od kako su pogođene u NATO bombardovanju, ne zna se sudbina zgrada Generalštaba. Poslednje dve decenije se nagađa šta će biti sa njima, a ironično su za obnovu najčešće bile zainteresovane Sjedinjene Američke Države
Dvadeset i pet godina nakon što je bombardovana zgrada Generalštaba u centru Beograda od Vlade Srbije je potvrđeno da se poklanja američkim ofšor firmama.
Potvrda je stigla od ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu Gorana Vesića.
Vesić je u objavi na svom Fejsbuk profilu naveo, povodom izjave predstavnika Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute da su u toku takvi pregovori, da će, ako na osnovu ovlašćenja bude potpisan memorandum ili neki drugi akt, „o tome Vlada da obavesti javnost“, i da „nema potrebe da se pravi senzacija tamo gde je nema“.
„Sve vlade Srbije od 2000. godine pokušavale su da revitalizuju prostor Generalštaba. Da je to lako verujem da bi to pre nas neka druga vlada uradila. Ali nije, pa je zapalo nama da rešimo i ovaj problem kao što gradimo autoputeve i brze pruge jer drugi nisu znali. Ponosno ćemo objaviti kada i ako budemo pronašli partnera za lokaciju starog SSNO.
Jer pretpostavljam da se svi slažemo da ruševine tamo ne treba da budu još 25 godina da bi Jovanović bio srećan“, rekao je Vesić.
Istorijat Generalštaba
Kompleks zgrada Generalštaba u centru Beograda izgrađen je 1965. godine, prema projektu proslavljenog srpskog arhitekte Nikole Dobrovića.
Urbana legenda glasi da je inspiracija za izgled crvenkastih kaskadnih zgrada, koje formiraju svojevrsnu kapiju ka Nemanjinoj ulici, bio kanjon Sutjeske, poprište jedne od najvećih bitaka Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu.
U noći između 29. i 30. aprila 1999. godine zgrade su u kratkom razmaku dva puta pogođene projektilima NATO-a. Iste večeri bombardovane su i obližnje zgrade saveznog i republičkog MUP-a, toranj na Avali, i deo naselja Čubura na Vračaru. Poginule su tri osobe, a povređeno ih je 40.
Na meti NATO bombi zrade Generalštaba ponovo su se našle u noći između 8. i 9. maja 1999.
Spomenik kulture
Današnja slika na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine, 25 godine posle NATO bombardovanja, nije, međutim, mnogo drugačija. Tokom 2014. godine uklonjena su tri spratna nivoa objekta B, koji se nalazi prekoputa Ministarstva spoljnih poslova, a 2015. je taj prostor uređen kao zelena površina.
Centralni deo objekta A, koji se nalazi prekoputa zgrade Vlade Srbije, srušen je iz bezbednosnih razloga tokom 2016. i 2017. godine. No, najveći deo kompleksa je i dalje ruševina.
Vlada Srbije je 2005. godine objekte Generalštaba proglasila spomenikom kulture.
To znači da, kakva god bila namena tog kompleksa u budućnosti, ne bi smeo da mu se menja spoljašnji izgled u odnosu na originalni projekat Nikole Dobrovića.
Ironija, budućnost i SAD
Mogućnost da se zgrade Generalštaba rekonstruišu i/ili dobiju novu namenu, više puta je pominjana u protekle dve decenije.
Igrom sudbine, budućnost te lokacije najčešće se vezivala za Sjedinjene Američke Države, odnosno Donalda Trampa.
Početkom 2014. godine, pre nego što je američki biznismen postao predsednik SAD, tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić razgovarao je u Beogradu s predstavnicima Trampove kompanije.
Tada je rečeno da je Tramp zainteresovan za izgradnju luksuznog hotela sa pet zvezdica u glavnom gradu Srbije, i da je potencijalna lokacija te investicije upravo bombardovana zgrada Generalštaba pisao je N1.
Nakon višegodišnjeg zatišja, rekonstrukcija Generalštaba ponovo je aktuelizovana u septembru 2020. kada je specijalni izaslanik tada već predsednika SAD Donalda Trampa, Ričarad Grenel, na sastanku sa predstavnicima srpskih vlasti u Beogradu izneo ideju da Sjedinjene Države finansiraju renoviranje kompleksa na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine.
„Grenel je došao na ideju da vidimo kako zajednički da obnovimo zgradu ministarstva odbrane i Generalštaba“, rekao je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Manje od dva meseca kasnije u SAD su održani predsednički izbori na kojima je Džozef Bajden pobedio Donalda Trampa. Ali ideja o obnovi Generalštaba nije utihnula, bar ne odmah.
Grenel je posle odlaska sa funkcije, u februaru 2021, dao intervju beogradskom „Blicu“ u kom se ponovo dotakao zgrade Generalštaba.
Razume se, ovog puta ideja nije bila da obnovu finansiraju SAD, već je poručio da je „posebno zainteresovan za pronalaženje partnera koji bi pomogli da se razvije urušena zgrada u centru Beograda“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Pekingu, prema sopstvenim tvrdnjama, imao je „niz sastanaka sa zvaničnicima i predstavnicima kompanija“ tokom kojih mu je ponovo proradila mašta
Kako plenumi funkcionišu kada je reč o o sastavljanju studentske liste? O tome za novi broj „Vremena“ govori profesorka na novosadskom Filozofskom fakultetu Jelena Kleut
I pored presude Višeg suda u Zaječaru o poništavanju prve, konstitutivne sednice Skupštine tog grada, odbornici vlasti, uz podršku privatnog obezbeđenja, pokušali su da održe i drugu sednicu. Ipak, naposletku je ona prekinuta
„Do danas je policija u Rigi zabeležila jedan incident do koga je došlo između navijača Srbije, a koji su se odnosili na navijačke povike tokom utakmice“, navedeno je u saopštenju policije Rige.
„Pitam gradonačelnika Dragoslava Pavlovića zašto je išao da promoviše firmu koja je očigledno povezana s kriminalom? Ko ga je poslao tamo, da li ima dublje veze s ljudima koji su bili bliski s narko-kartelom“, pita poslanik Narodnog pokreta Srbije iz Niša Đorđe Stanković
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
