Foto: B. Kovačević
Od kako su pogođene u NATO bombardovanju, ne zna se sudbina zgrada Generalštaba. Poslednje dve decenije se nagađa šta će biti sa njima, a ironično su za obnovu najčešće bile zainteresovane Sjedinjene Američke Države
Dvadeset i pet godina nakon što je bombardovana zgrada Generalštaba u centru Beograda od Vlade Srbije je potvrđeno da se poklanja američkim ofšor firmama.
Potvrda je stigla od ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu Gorana Vesića.
Vesić je u objavi na svom Fejsbuk profilu naveo, povodom izjave predstavnika Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute da su u toku takvi pregovori, da će, ako na osnovu ovlašćenja bude potpisan memorandum ili neki drugi akt, „o tome Vlada da obavesti javnost“, i da „nema potrebe da se pravi senzacija tamo gde je nema“.
„Sve vlade Srbije od 2000. godine pokušavale su da revitalizuju prostor Generalštaba. Da je to lako verujem da bi to pre nas neka druga vlada uradila. Ali nije, pa je zapalo nama da rešimo i ovaj problem kao što gradimo autoputeve i brze pruge jer drugi nisu znali. Ponosno ćemo objaviti kada i ako budemo pronašli partnera za lokaciju starog SSNO.
Jer pretpostavljam da se svi slažemo da ruševine tamo ne treba da budu još 25 godina da bi Jovanović bio srećan“, rekao je Vesić.
Istorijat Generalštaba
Kompleks zgrada Generalštaba u centru Beograda izgrađen je 1965. godine, prema projektu proslavljenog srpskog arhitekte Nikole Dobrovića.
Urbana legenda glasi da je inspiracija za izgled crvenkastih kaskadnih zgrada, koje formiraju svojevrsnu kapiju ka Nemanjinoj ulici, bio kanjon Sutjeske, poprište jedne od najvećih bitaka Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu.
U noći između 29. i 30. aprila 1999. godine zgrade su u kratkom razmaku dva puta pogođene projektilima NATO-a. Iste večeri bombardovane su i obližnje zgrade saveznog i republičkog MUP-a, toranj na Avali, i deo naselja Čubura na Vračaru. Poginule su tri osobe, a povređeno ih je 40.
Na meti NATO bombi zrade Generalštaba ponovo su se našle u noći između 8. i 9. maja 1999.
Spomenik kulture
Današnja slika na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine, 25 godine posle NATO bombardovanja, nije, međutim, mnogo drugačija. Tokom 2014. godine uklonjena su tri spratna nivoa objekta B, koji se nalazi prekoputa Ministarstva spoljnih poslova, a 2015. je taj prostor uređen kao zelena površina.
Centralni deo objekta A, koji se nalazi prekoputa zgrade Vlade Srbije, srušen je iz bezbednosnih razloga tokom 2016. i 2017. godine. No, najveći deo kompleksa je i dalje ruševina.
Vlada Srbije je 2005. godine objekte Generalštaba proglasila spomenikom kulture.
To znači da, kakva god bila namena tog kompleksa u budućnosti, ne bi smeo da mu se menja spoljašnji izgled u odnosu na originalni projekat Nikole Dobrovića.
Ironija, budućnost i SAD
Mogućnost da se zgrade Generalštaba rekonstruišu i/ili dobiju novu namenu, više puta je pominjana u protekle dve decenije.
Igrom sudbine, budućnost te lokacije najčešće se vezivala za Sjedinjene Američke Države, odnosno Donalda Trampa.
Početkom 2014. godine, pre nego što je američki biznismen postao predsednik SAD, tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić razgovarao je u Beogradu s predstavnicima Trampove kompanije.
Tada je rečeno da je Tramp zainteresovan za izgradnju luksuznog hotela sa pet zvezdica u glavnom gradu Srbije, i da je potencijalna lokacija te investicije upravo bombardovana zgrada Generalštaba pisao je N1.
Nakon višegodišnjeg zatišja, rekonstrukcija Generalštaba ponovo je aktuelizovana u septembru 2020. kada je specijalni izaslanik tada već predsednika SAD Donalda Trampa, Ričarad Grenel, na sastanku sa predstavnicima srpskih vlasti u Beogradu izneo ideju da Sjedinjene Države finansiraju renoviranje kompleksa na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine.
„Grenel je došao na ideju da vidimo kako zajednički da obnovimo zgradu ministarstva odbrane i Generalštaba“, rekao je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Manje od dva meseca kasnije u SAD su održani predsednički izbori na kojima je Džozef Bajden pobedio Donalda Trampa. Ali ideja o obnovi Generalštaba nije utihnula, bar ne odmah.
Grenel je posle odlaska sa funkcije, u februaru 2021, dao intervju beogradskom „Blicu“ u kom se ponovo dotakao zgrade Generalštaba.
Razume se, ovog puta ideja nije bila da obnovu finansiraju SAD, već je poručio da je „posebno zainteresovan za pronalaženje partnera koji bi pomogli da se razvije urušena zgrada u centru Beograda“.
U Novom Sadu održan je miran skup podrške pokrajinskom poslaniku Pokreta slobodnih građana, Radivoju Jovoviću, organizovan od strane studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“
Vrhovno javno tužilaštvo saopštilo je da će u najkraćem roku podneti tužbe nadležnom sudu radi utvrđivanja novinarske i izdavačke odgovornosti portala Kurir.rs, Informer.rs i drugih medija koji su, kako navode, protivno zakonu objavljivali netačne informacije o radu VJT
U centru Novog Sada je postavljen voz kao novogodišnji ukras. Nije vas sramota, kažu studenti
Mitrovčani pešice stigli u Šid na skup povodom Oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, a u Nišu obeležena godišnjica od blokade Filozofskog fakulteta
Smena policijskih službenika Policijske stanice Palilula nedavno je odbila da obezbeđuje Ćacilend
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
