Zbog režimske upotrebe Ćacilenda protiv Dijane Hrke ljude je preplavio bes i osećaj da imamo posla sa monstrumima. Kako se nose sa ovim osećanjima i kako ona mogu da nam pomognu naslovna je tema novog broja „Vremena“
Topovski udar na šator u kojem se danonoćno smrzava i štrajkuje glađu Dijana Hrka, bačen je iz Pionirskog parka, samo koji dan nakon što su zagrljeni okupljeni u Ćacilendu podvriskivali dok su odvrnuli do daske ratnohuškašku pesmu „Pošla majka da potraži sina“. Pristalicama SNS-a, koje za 3000 dinara dolaze autobusima da provociraju i terorišu Dijanu, sve to nije bilo dovoljno. Provocirali su ženu i laserom, tek da joj još malo odmognu.
Građani više ne mogu da izdrže, osećaju iskonski bes, o kojem za novi broj „Vremena“ govore i stručnjaci.
„Da, za mnoge od nas moglo bi na prvi pogled da se kaže da smo osetili mržnju prema ljudima koji se nalaze sa unutrašnje strane ograde ispred Narodne skupštine”, kaže za „Vreme” psiholog Goran Tomin. „Međutim, takvo osećanje dolazi sa jednog drugog mesta, a to je aktivna i životvorna pobuna protiv bespomoćnosti, nepravde, poniženja i torture koju osećamo.”
Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta, priča za „Vreme” da nije dobro odbaciti mržnju kao emociju jer ona dolazi kao posledica velike povređenosti i kao znak da više ne želimo da budemo povređivani.
„Ta floskula ‘nisam sposoban da mrzim’ potiče iz samoljubive slike o sebi, odnosno gordosti, jer na taj način iz svog identiteta odbacujemo čitav jedan deo ljudske prirode. Gordost je pak osobina koje bi se već valjalo postideti, za razliku od sposobnosti da osetimo mržnju”, kaže Voštinić i dodaje: “Ako nam mržnja, dakle, ukazuje na povređenost koju ne želimo više da trpimo, onda je njen nastanak ujedno i znak koji nam je potreban da znamo kad je potrebno da delujemo protiv onoga što nas povređuje i u tom smislu to je korisna emocija.”
Eksplozija negativnih osećanja se razbuktala i među srednjoškolcima, sa kojima je „Vreme“ razgovaralo. Oni su među prvima zaustavili sve na dva dana, uveli blokade u škole, samo da bi postavili leđa Dijani Hrki i zaštili je.
„Kako god da ljudi misle politički, to (što su u Ćacilendu radili Dijani Hrki) je bilo toliko nehumano, toliko neljudski, da smo mi svi kolektivno počeli da plačemo”, kaže za “Vreme” jedna maturantkinja beogradske gimnazije. „Došli smo u školu i razmenjivali snimke iz Pionirskog parka, na kojima se vide ljudi koji su potpuno svesni šta rade. Nisu oni nipodaštavali patnju majke preminulog mladića, oni su tu patnju nekako iskrivili. Rugali su joj se.”
Psiholog Aleksandar Dimitrijević piše koliki su glad i bol psihološki pokretači.
„Štrajk glađu takođe znači da se nadate da vreme koje protiče povećava pritisak i da će se zlotvori pokajati i iskupiti. Ovo je nenasilni oblik protesta koji ni u čemu ne ugrožava onoga protiv koga je usmeren, osim što apeluje na njegovu savest. I u tome leži velika opasnost štrajkova glađu – da možda pokušavate da utičete na savest tamo gde savesti i samilosti nema“, piše Dimitrijević.
On objašnjava da u mnogim situacijama glad može da posluži i kao jaka metafora.
„S jedne strane, kad neko ima jaku potrebu čak i za nečim apstraktnim, mi znamo da kažemo ‘gladan pravde’ ili ‘gladan znanja’, jer nam je ta žudnja etalon za sve koje u životu dolaze kasnije“, dodaje.
Sve ove i druge članke čitajte u novom „Vremenu“ od ovog četvrtka. Ili, još bolje, pretplatite se na povoljno digitalno izdanje
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Štandovi za potpis građana biće postavljeni u više od 50 gradova i na više od 180 lokacija, kako bi studenti proverili podršku građana
Dosadašnji članovi rukovodstva PSG-a, uključujući predsednika i zamenicu predsednika novosadskog odbora, podneli su neopozive ostavke i najavili istupanje iz članstva stranke zbog nepremostivih razlika u političkom delovanju
Prema preliminarnim rezulatima glasanja na današnjem izboru za članove Visokog saveta tužilaštva, koje je objavio N1, tesnu pobedu na nivou viših tužilaštava odneo je Boris Majlat, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Šapcu
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
