Foto: Marija JankovićIstoričarka Latinka Perović kaže da Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima, a profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Ivo Visković da će Srbija morati da bira da li će ići ka Evropskoj uniji ili tražiti neki novi put
Ideja o bližem povezivanju sa Rusijom i Kinom je neizvodljiva, pre svega zato što je Srbija geografski udaljena od tih zemalja, a udaljavanje od Evrope bilo bi ekonomski ubitačno za Srbiju jer dve trećine trgovinskih odnosa Srbije ostvaruje sa zapadnom Evropom, a samo nekoliko procenata sa Rusijom i Kinom, rekao je za Demostat profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Ivo Visković.
Građani bi, kaže, morali da shvate da se sada spoljna politika ne može voditi po ugledu na Titovu nesvrstanu Jugoslaviju, tevda ništa manje važno nije pitanje: šta bismo u političkom smislu dobili time, da li bismo dobili bolju društvenu strukuru i demokratiju ili ono što preovladava u Rusiji, neku vrstu samovlašća i ogromne vlasti jedne osobe.
Visković podseća da se i ranije opredeljenje građana za EU nije dogodilo samo od sebe, već zahvaljujući stavovima vlasti i medijskom izveštavanju koje je bilo proevropsko. Postepeno se i sada može menjati, ali se takve aktivnosti moraju planirati i dozirati informacije kako bi se građanima objasnilo zašto je EU prirodni partner Srbije i promenila se percepcija Unije.
Imperijalni koncept Rusije
Istoričarka Latinka Perović za Demostat navodi da Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima, a takvo shvatanje je nespojivo sa evropskim orijentacijama Srbije.
Ona smatra da je EU pravi put za Srbiju jer je i geografski i egzistencijalno vezana za Evropu, ali ne veruje da aktuelna vlast može da uvede državu u Uniju. Ukoliko Srbija svoj spoljno-politički program i tekuću politiku usaglašava sa drugom velikom silom koja je i sama u ratu, onda ne može računati na to da će strana koja se suprotstavlja tom ratu na nju gledati kao na saveznika, već na deo imperijalnog korpusa Rusije.
Perović ukazuje da u Rusiji postoji jak otpor ratu, ali da se o tome u Srbiji ne govori i ne piše. U Rusiji, kaže, raste represija jer je sam Putin izložen dvostrukom pritisku – vojnih struktura koje su za nastavak rata i ruskog društva koje ne pristaje na rat.
Teško stečena kandidatura za članstvo
Docentkinja na Fakultetu političkih nauka Jelena Surčulija Milojević ukazala je da, u trenutku kad je evropski entuzijazam u Srbiji opao i oko 80 odsto građana podržava vojnu neutralnost po svaku cenu i ne želi sankcije Rusiji, vlast bi mogla da usmeri javno mnjenje ka Evropskoj uniji afirmativnijim govorima o EU, podsećanjem građana na prednosti koje članstvo u EU nosi, te povezivanjem ideje Otvorenog Balkana sa idejom Srbije u otvorenoj Evropskoj uniji.
Ona veruje da Srbija nije odustala od svog evropskog puta, a da u ovom momentu ni Evropska unija nije odustala od Srbije kao države kandidata za članstvo. Stoga, sve dok postoji i najmanja želja da se u tom odnosu ostane, verujee da će Srbija put ka Evropskoj uniji nastaviti.
Pozicija države kandidata za članstvo u EU teško stečena, kaže Surčulija Milojević, te da ne bi bilo ni u čijem interesu da se tako lako izgubi.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Premijer Republike Srpske Savo Minić izjavio je danas da aktivisti izborne liste „Studenti pobeđuju“ iz Srbije mogu da održe skup u Banjaluci - ukoliko dobiju dozvolu za skup od policije. Ova izjava je došla nakon što je akcija studenata već bila otkazana
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
„Svedočimo činjenici da poluga mafijaškog režima doseže i preko granice“, poručili su studenti
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
