Konzervator Nenad Lajbenšperger, ličnost godine „Vremena“, priča o borbi za očuvanje Generalštaba, svim pritiscima i pretnjama, kao i tome kako je on „sa nemačkim prezimenom“ otišao u rat na Kosovo dok se neki samo busali u tobože patriotske grudi
Nenad Lajbenšperger i kolege su „samo radili svoj posao“, a to je danas u Srbiji već podvig. Ovaj istoričar i konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika odbio je da ukloni Generalštab iz registra kulturnih dobara.
Zato je izabran za ličnost 2025. godine nedeljnika „Vreme“. Sada je na naslovnoj strani prvog broja u novoj godini koji je na kioscima od ovog petka (9. januar).
Pitali smo ga da li oduvek „u sistemu“ postoje ljudi koji valjano rade svoj posao, samo ih nismo primećivali?
„Ranije se često smatralo da se protiv vlasti bore isključivo opozicioni političari, dok oni koji su se unutar samog sistema suprotstavljali sistemu uglavnom nisu bili primećeni“, kaže on. „Bili su suviše mali, nedovoljno glasni, a ta vrsta borbe često je i znatno teža od javnih političkih sukoba, jer vas unutar sistema mogu vrlo konkretno i na različite načine kazniti.“
U razgovoru koji štampamo na sedam stranica, Lajbenšperger prvi put potanko govori o pritiscima da se ukine zaštita Generalštabu kako bi se onde pravio hotel i opasnostima koje prete na prostoru oko ulice Kneza Miloša kojem je leks specijalisom ukinuta zaštita.
„Reč je o isprepletanim političko-ekonomskim interesima“, priča Lajbenšperger o pritiscima koji i drugim povodima stižu na adresu konzervatora zavoda za zaštitu spomenika.
„Ponekad su to interesi političara – neko dođe na ideju, obezbedi novac, želi da pokaže šta je uradio i smatra da to sada mora tako kako je zamislio. A onda mu se na tom putu ispreči služba zaštite koja kaže: ne može baš tako, ne možeš da praviš Diznilend kako ti hoćeš, nego moraš da poštuješ određene norme“, navodi on.
„Ipak, znatno češće se radi o investitorima koji žele da grade, da podignu neku zgradu ili da intervenišu u prostoru, pa vrše pritiske – nekad direktno, ali najpre tako što pronađu političare koji će im obezbediti sve što požele.“
Pričali smo o nemačkoj liniji njegovog porekla, velikom interesovanju za junake i žrtve prošlih ratova na ovim prostorima i sećanje na njih, ali i tome kako je sam bio u vojsci SR Jugoslavije u Prištini tokom bombardovanja 1999.
Kaže, odnos prema ratnim veteranima je bio i ostao razočaravajuć. „Ja sam, kao neko sa nemačkim prezimenom, neko ko je upisao fakultet i mogao da odloži vojsku, na kraju i da je ne služi s obzirom na to da je posle ukinuta, ipak otišao, a ljudi koji su se mnogo više, mnogo glasnije dičili srpstvom odlagali su je dokle god su mogli. A onda je nisu ni služili.“
Ceo intervju čitajte u novom „Vremenu“ od petka. Ili se odmah pretplatite na štampano ili digitalno izdanje sa popustom od čak 25 odsto. Akcija traje samo do sredine januara!
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
