Premijer Kosova Aljbin Kurti „ne mari za to što politikom reciprociteta prema Srbiji nervira svoje zapadne partnere“, piše ugledni švajcarski Noje ciriher cajtung i podseća da je EU čak uvela i sankcije protiv Kosova
„Vlasti u Beogradu više ne mogu da šalju srpske dinare na Kosovo“, piše ugledni švajcarski list „Noje cirher cajtung“, a prenosi Dojče vele (DW), podsećajući da je u sredu jedno vozilo sa novcem iz Srbije zaustavljeno na prelazu Jarinje.
„Time je Kosovo prvi put sprovelo novo pravilo koje ima dalekosežne posledice po srpsku manjinu u najmlađoj državi Evrope“, navodi list, te ta zabrana dinara nije jedini korak Vlade u Prištini kako bi „konačno na celoj državnoj teritoriji sprovodila suverene nadležnosti“.
„Početkom sedmice su kosovske snage bezbednosti u tri mesta koja naseljavaju Srbi zatvorile prostorije paralelnih srpskih opštinskih uprava“, navodi se u tekstu i dodaje da su u januaru zatvorene još četiri takve uprave.
Recipročne mere
Ocenjuje se da su u Prištini oduvek bili nezadovoljni što Beograd odbija da prizna državnost Kosova, ali da je Aljbin Kurti spremniji od svojih prethodnika „da uvodi recipročne mere protiv Srbije i da jednostrano dovodi stvari pred svršen čin“.
„Kurti ne mari za to što takvom politikom nervira svoje zapadne partnere“, piše ciriški list, podsećajući da je EU čak uvela i sankcije protiv Kosova.
„Kurti nema mnogo poverenja u proces dijaloga kojim rukovodi EU, a tek nema poverenja u predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji godinama sledi politiku otezanja“, navodi NZZ.
Piše da Kurti nije spreman na ustupke dok Beograd ne krene ka priznanju Kosova i da sa tim argumentom već više od deset godina odbija Zajednicu srpskih opština.
NZZ navodi da zapadne zemlje ne poriču Prištini pravo da sprovodi državnost, ali da kritikuju „prirodu mera, posebno kada one idu preko leđa srpske manjine“.
Vučić skreće pažnju
„Većina Srba na Kosovu nije prihvatila novu državu. Najnovije mere samo jačaju to odbijanje. Baš kao i stacioniranje isključivo albanofonih specijalnih jedinica u oblasti koju naseljava manjina“, piše list.
Takvo ponašanje, navodi NZZ, daje Srbiji izgovor da govori o „nasilnom proterivanju Srba sa Kosova“, što je bila i tema hitne sednice Saveta bezbednosti u četvrtak.
„To je providan manevar“, piše u tekstu. „Kao što i mnogi kosovski Srbi sami kažu, Beograd nije mnogo zainteresovan da se bavi nerešenim pitanjima. Srbija snosi veliku odgovornost za latentnu nestabilnost na Severu Kosova.“
To je, piše NZZ, potvrdio i sukob u Banjskoj prošle godine. Ocenjuje se da Kosovo služi Vučiću kako bi „skrenuo pažnju sa kritika unutar zemlje i spolja“, posebno nakon spornih decembarskih izbora.
List citira iz jedne analize Međunarodne krizne grupe koja je navela da nema rešenja ukoliko kosovska borba za puni suverenitet ide o trošku srpske manjine. Naveli su da je potrebna „demilitarizacija“ policije u srpskim oblastima kao i priznanje da srpske ustanove na Kosovu imaju veliki značaj za srpsku zajednicu.
Jer, kako NZZ prenosi stav Međunarodne krizne grupe, na kosovskom tržištu rada, u obrazovnom i zdravstvenom sistemu nema pravih alternativa za Srbe.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
