Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da je njegova Vlada naložila Katastarskoj agenciji da sprovede odluku Ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani koju je doneo pre skoro osam godina, piše KoSSev.
Međutim, iz eparhije raško-prizrenske kažu da ni manastir ni eparhija nisu obavešteni o izvršenju odluke.
Oni će zvanično potvrditi da je odluka Ustavnog suda sporvedena u delo tek kada nadležno lice iz Crkve preuzme potpisan i pečatiran vlasnički list sa svim parcelama koje su sadržane u odluci suda.
Šta je prethodilo odluci o sprovođenju odluke
Nešto manje od osam godina je prošlo od kada je kosovski Ustavni sud nakon 16 godina dugog sudskog procesa potvrdio odluku Vrhovnog suda Kosova o vlasništvu manastira nad ovom imovinom.
Iako odluka postoji i uprkos brojnim zahtevima ambasadora zemalja sa Zapada, SPC i Eparhije, Opština Dečane je do sada odbijala da zemlju uknjiži u katastar. Predstavnici centralne vlasti, ne samo da nisu zahtevali od lokalnih vlasti da ispune svoju obavezu, već su čak javno iskazivali neslaganje sa istom, preispitujući njen ligitimitet, uz navode da je zemljište dodeljeno manastiru za vreme Miloševićeve vlasti.
Međutim, prištinski mediji su prošle nedelje gotovo harmonizovano, uz pozivanje na nezvanične navode, krenuli da izveštavaju da je kosovska vlada navodno pristala na primenu presude, odnosno da očekuje od lokalne vlasti da to učini, jer je reč o odlučujućem uslovu za aplikaciju Kosova za članstvo u Savetu Evrope na Parlamentarnoj skupštini te institucije u aprilu.
Iz manastira Visoki Dečani su, sa druge strane, nakon medijskih navoda naveli za KoSSev da ih niko iz kosovskih institucija nije kontaktirao u vezi izvršenja odluke kosovskog Ustavnog suda Kosova.
Naglasili su da od kosovskih institucija očekuju da konačno odrade svoj deo posla u skladu sa zakonom i upišu zemlju u katastar, a manastiru izdaju uredan posedovni list.
U međuvremenu su se oglašavali i pojedini opozicioni političari sa Kosova, uz navode da je prijem Kosova u Savet Evrope posebno uslovljen poštovanjem odluke suda o manastiru.
Portparol Vlade jutros je kazao da nema informaciju da je uknjižena manastirska zemlja, ali da će da odogovori čim bude imao.
Istorijat slučaja
Srednjevekovni manastir Visoki Dečani Srpske pravoslavne crkve više od dve decenije pokušava da povrati vlasništvo nad 24 hektara zemlje i šume na Kosovu.
Ova zemlja, koja se nalazi oko manastira, u katastru je upisana kao imovina društvenih preduzeća iz bivše Savezne Republike Jugoslavije „Ijlirija“ i „Apiko“.
U vlasništvu prvog je hotel, a drugog fabrika meda.
Posle Drugog svetskog rata, jugoslovenska vlast oduzela je manastiru 700 hektara zemlje, a država Srbija je 1997. vratila 24 hektara zemlje, koja okružuje manastir.
Međutim, opština Dečani to nije priznala. Od tada traje sudski spor.
Ignorisanje presuda
Presuda da zemljište pripada manastiru Visoki Dečani doneta je 2012. godine, a potom ju je i 20. maja 2016. godine potvrdio i kosovski Ustavni sud.
Uprkos svemu, lokalne vlasti u Dečanima odbijaju da sprovedu tu odluku, uz obrazloženje da je devedesetih godina prošlog veka za vreme socijalističke Jugoslavije režim Slobodana Miloševića na silu oduzimao imovinu.
Šefovi misija Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država pozivali su Vladu Kosova da bez daljeg odlaganja, u potpunosti izvrši zakonit upis zemljišta manastira Dečani u skladu sa odlukom.
I Misija OEBS na Kosovu pozvala je prištinske institucije da izvrše upis zemljišta manastira Visoki Dečani u skladu sa presudom kosovskog Ustavnog suda, ali to se nije desilo.
Mišljenja mimo Ustavnog suda
Iguman manastira Sava Janjić rekao je ranije da je ovo pitanje vladavine zakona i da su najviši sud Kosova i Ustavni sud doneli presudu da to zemljište pripada manastiru.
„To je konačna odluka, kako je rečeno u presudi Ustavnog suda, koja se ne može menjati i mora se primeniti“, zaključuje on.
Gradonačelnik Dečana, Baškim Ramosaj, pak, razmišljao je drugačije, rekavši nakon presude Ustavnog suda da je – apsurdna.
„Ocenjujem da je Ustavni sud doneo najapsurdniju odluku koju može doneti neki Ustavni sud, kada je ocenio ispravnim odluku Skupštine i Republike Srbije iz 1992. i 1997. godine, što se nažalost desilo 2016. godine“, konstatovao je tada Ramosaj.
