Foto: Nenad Stojanović
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Prošlost je, naravno, nepovratna. Ono što se dogodilo, dogodilo se na takav način da se više ne može ponoviti. Ili, kako je umeo reći Zoran Đinđić, od akvarijuma možemo napraviti riblju čorbu, ali od riblje čorbe ne možemo napraviti akvarijum. To, međutim, ne znači da je prošlost mrtva. Naprotiv. Ona ne samo da je živa, nego je neizvesna koliko i budućnost.
Kako sad to? Na pitanje, naime, šta se (zaista) dogodilo, odgovaraju tumačenja. Pohvatali smo ribice po akvarijumu i skuvali riblju čorbu, glasi jedno tumačenje. Drugo će, međutim, reći da su ribice pocrkale i da nismo kuvali ništa, nego smo mrtva riblja tela bacili mačkama. Treće tumačenje insistiraće na tome da nije bilo ni akvarijuma ni riblje čorbe. I tako dalje. Prošlost, utoliko, postoji samo kao tumačenje prošlosti – ne postoji prošlost izvan interpretacije prošlosti, ne postoji prošlost kao takva – tako da upravo od tumačenja zavisi kakva će prošlost biti, a naročito to zavisi od dominantne priče, od onog tumačenja koje se, kao zvanična verzija, slavi i predaje po školama i fakultetima. Istorija nije drugo do tumačenje prošlosti.
Politička zajednica, dakle, snosi odgovornost ne samo za svoju budućnost, već i za sopstvenu prošlost. Odnos prema devedesetim godinama prošloga veka, u kojima se dalekosežno projektovala budućnost Srbije, utoliko je savršen primer političkog inženjeringa, namerno proizvedenog slepila, neimanja pameti da se zajednica s prošlošću suoči otvoreno i pošteno.
A kada nas prošlost od koje bežimo bude stigla, biće kasno, ona nas je već zaskočila i zarila svoje očnjake u naše karotide.
Pročitajte ceo tekst Ivice Dobrića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (21. aprila)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Jedan broj škola u Srbiji je drugi dan zaredom u štrajku. Za svakih 15 minuta, za koliko su skraćeni časovi, nastavnicma će biti umanjene plate. Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da niko nije spreman da osustane, kao i da tragedije kroz koje prolazimo kao društvo dokazuju da sistem ne funkcioniše
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naučio je lekcije iz prošlogodišnjih građanskih protesta nakon masovnih ubistava. Nakon novosadske tragedije delimično je promenio odbrambenu taktiku da bi u startu obuzdao preteći talas nezadovoljstva
Urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu posledica je niza propusta, tvrdi inženjer geologije Zoran Đajić koji je na projektu rekonstrukcije bio angažovan kao nadzornik za kamen
Firma Utiber zadužena za nadzor radova na rekonstrukciji železničke pruge od Novog Sada do granice upozorava da je na Železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do preraspodele statičkih veličina na krovu i da to može da ima ozbiljne posledice po bezbednost
Gostujući u „Ćirilici“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objasnio narodu ko je kriv za tragediju u Novom Sadu, otkrio im da on nije izmislio tajnost ugovora sa kineskim firmama, već oni bivši, te da će opoziciji ponuditi "savetodavni referendum" o sopstvenom razrešenju
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
