„Kućne posete“ naprednjacima: Mogu li građani završiti na sudu

„Blokaderi, kontejner teroristi, misle da će predsednika SNS Miloša Vučevića uplašiti ovakvim fašističkim ispadima?“, ovako je Ana Brnabić komentarisala okupljanje građana ispred kuće Vućevića.

On sam je rekao da su „nacisti idu na kućne adrese“, dok je predsednica Vlade Vojvodine Maja Gojković okupljanja nezadovoljnih nazvala „ruskim ruletom“.

„To je kao ruski rulet, kao pucanj vama u glavu koji u 20 časova uveče vrte i onda objave koga su izabrali u 20 časova tog dana da maltreriraju“, dodala je Gojković, čiji je prozor takođe posećen.

Zbog sastajanja ljudi ispred kuća naprednjaka, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin podneo je krivičnu prijavu za ugrožavanje sigurnosti, a građani su mu odgovorili da će prestati – čim se raspišu izbori.

Ima li mesta za krivičnu prijavu

Advokati koji brane studente i građane u buntu kažu da je spontano okupljanje zakonito, pa će time braniti svoje klijente ukoliko slučaj dođe do suda.

Advokat Marko Pantić za „Vreme“ objašnjava da je svako podnošenje krivične prijave ili tužbe apsolutno dozvoljeno.

„Svako od nas može da podnese prijavu protiv drugog lica ili NN lica, da kaže da mu je pretio, ali je potpuno druga stvar da li se to zaista i dogodilo, a treća da li to može da se dokaže na sudu“, govori Pantić.

On kaže da, iako brani studente i građane na protestima, da neko njemu dođe na kuću – on bi verovatno pozvao policiju i podneo krivičnu prijavu. Ipak, dodaje, ovde ne govorimo o običnim građanima, već javnim funkcionerima, koji imaju i moralnu i društvenu odgovornost za svoje postupke.

„Zato je odgovor na pitanje – da li bi građani koji se okupljaju mogli krivično da odgovaraju – komplikovaniji. Sve zavisi od slučaja, ako je neko bacio kamen na prozor gradonačelnika, tu svakako ima mesta prijavi. Ako je neko organizovao okupljanje sa tendencijom nereda i nasilja, takođe“, dodaje.

Ipak, građani tvrde da se oni spontano i mirno okupljaju.

Na potezu je sudstvo

Takođe, na eventualni sudski proces i samu presudu u ovoj donekle sivoj pravnoj zoni, u velikoj meri bi moglo da utiče i odluka samog tužilaštva.

Tako će u Novom Sadu o krivičnim prijavama odlučivati samo jedno Osnovno tužilaštvo u gradu, dok se time u Beogradu bave tri osnovna suda, u zavisnosti od mesta gde se događaj i desio.

„Ne bih se iznenadio da iz Prvog osnovnog tužilaštva otvore slučaj, a iz Drugog kažu da nema osnova za njegovo pokretanje. Verujem da će na učesnike ovog postupka biti veliki pritisak vlasti, sad je samo pitanje koliki i ko će kako odlučiti“, kaže Pantić. „Dobar primer različitih odluka jeste slučaj žene koja je udarila studentkinju autom na blokadi. Od najteže kazne, došlo se do toga da je tužilac pristao na pomilovanje koje je predložio predsednik.“

Pojedinac ili masovni neredi

U celom procesu je jako važno i kako se okarakteriše skup. Jer, nije isto da jedna osoba iz mase baci kamen, a da su ostali mirni ili da, pak, masa krene u nerede. U tom slučaju bi tužilac mogao da okrene ceo slučaj tako da prikaže da je masa bila nasilna, a ne pojedinac.

To se može primeniti i na slučaj okupljanja demonstranata ispred kuće Dragana J. Vučićevića, kada su nezadovoljni pojedinci gađali kuću kamenicama i farbom, kako je urednik Informera tvrdio.

Zato je jako važno da protesti budu mirni i da nemaju nasilničku tendenciju, kao i da se ne utvrdi da su unapred dobro planirani.