Foto: AP Photo/Boris Grdanoski
Skupština Severne Makedonije izjasniće se u četvrtak o francuskom predlogu za početak pregovora sa Evropskom unijom. Sednica se održava u jeku protesta protiv "bugarizacije" Severne Makedonije pod pritiskom EU koji traju već osam dana. Ukoliko sve partije vladajuće većine glasaju „za“ predlog će biti usvojen, ali po cenu mogućih unutrašnjih turbulencija. Ne isključuje se ni raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Poslanici makedonskog Sobranja u četvrtak će glasati o Predlogu pregovaračkog okvira za pristupne pregovore sa EU, koji je nastao kao rezultat predsedavanja Francuske Evropskom unijom. Najavljeno je i da će se na sutrašnjoj plenarnoj sednici poslanicima obratiti i predsednica Evropske unije Urusla fon der Lajen.
Taj predlog pokrenuo je masovne proteste u Skoplju koji se održavaju svaki dan od 2. jula, kada je najavljeno da bi makedonska Vlada Dmitra Kovačevskog mogla da prihvati predlog Francuske iza koga je stala čitava Evropska unija. Došlo je do sporadičnih incidenata i sukoba demonstranata i policije.
Nezadovoljni građani okupili su se oko najveće opozicione partije VMRO-DPMNE i Levice, koje traže da se predlog odbije. Smatraju da se radi o „bugarizaciji“ Severne Makedoniji.
„Ova saga konačno treba da se prekine. I u 21. veku, Makedonci se ponovo bore za svoj identitet. To nema nikakve veze ni sa evropskim vrednostima, niti sa Evropom. To je suština i zato je narod na ulici i zato protestuje“, rekao je lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski. Optužio je vlast da na „švercerski način“ želi da progura predlog i da želi da ga likvidira.
Mogući vanredni izbori
Poznavaoci prilika u Severnoj Makedoniji smatraju da se zemlja nalazi u političkoj krizi te da su svi scenariji u narednim danima i mesecima mogući. Ne isključuje se ni da se vladajućeakoalicija raspadne i raspišu prevremeni parlamentarni izbori.
Ovo ne bi bilo prvi put da se vlast „lomi“ na pitanjima evropskog puta zemlje, a pobedu na izborima uglavnom su odnosili oni koji su garantovali da mogu državu brže da uvedu u Evropsku niju.
Iskustvo Makedoncima, međutim, govori da ni posle za mnoge bolne promene imena države u „Severnu“ Makedoniju da bi se umilostivila Grčka i povukla svoj veto, od evropskih integracija nije bilo ništa. Na red je došla Bugarska sa svojim uslovljavanjima.
Presedan politike proširenja EU
Protiv francuskog predloga nije samo opozicija već i veliki broj nevladinih organizacija, koje smatraju da je prihvatanje francuskog predloga ozbiljan presedan u politici proširenja. Veruju da bi to značilo da bilateralna pitanja ulaze u pregovarački okvir i zvanične kriterijume za članstvo, što bi moglo dodatno da oteža proces pregovora.
Dodaju da je EU mnogo više uvažila bugarske od makedonskih zahteva, kao i da su protesti koje vodi VMRO-DPMNE dokaz da predlog osnažuje nacionalističke struje u Severnoj Makedoniji.
Za francuski predlog su vladajuća koalicija koja se sastoji od makedonskog i bloka albanskih partija, kao i predsednik države Stevo Pendarovski. Vladajuća koalicija u Parlamentu ima 64 od 120 poslanika, pa će, ukoliko ostanu ujedinjeni do kraja, predlog proći na glasanju.
Previše briga, malo transparentnosti
Nakon što je tokom Samita u Briselu 23. juna premijer Dmitar Kovačevski odbio prvobitni predlog francuskog predsedavanja, Pariz je ponudio novi i revidirani tekst za koji vlast tvrdi da je prihvatljiv.
Prema novom predlogu, prava bugarske manjine garantovaće se kroz ustavne promene, a Skoplje će tokom pristupnih pregovora morati da „održava dobre odnose sa Sofijom“.
Poznato je i da se u predlogu navodi da Bugarska ne priznaje makedonski jezik, što otvaranja pitanje korišćenja makedonskog i prevoda jednog dana, možda, u institucijama EU ako se Severna Makedonija pridruži. Bar kako je to vlast saopštila, otvaranje pregovora neće biti uslovljeno ustavnim promenama.
Međutim, makedonsku javnost opterećuje što se o francuskom predlogu zapravo veoma malo zna. Čini se da niko nije siguran šta predlog tačno znači, a postoji strah da će Skoplje morati prvo da promeni Ustav pa tek onda da dobije datum za otpočinjanje pregovora sa Evropskom unijom.
Za EU nema dileme da bi Severna Makedonija trebalo da prihvati predlog, zbog koga je Bugarska prvi put posle dve godine blokada odlučila da da zeleno svetlo sa otvaranje makedonskih pristupnih pregovora. To je poručio i nemački kancelar Olaf Šolc koji „razume nestrpljenje i frustraciju“, čak je i deli sa građanima Severne Makedonije i poentirao: „Uvern sam da nas i teški kompromisi na kraju uvek vode napred i čine snažnijim. Mi ostajemo na vašoj strani“.
Meta.mk/Euronews/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti akcijom „Buna park“ prikupljaju sredstva za vanredne izbore, a građani su na protestu ispred zgrade RIK-a. Za to vreme iz Pionirskog parka se ore četničke pesme
Studenti u blokadi ETF-a deliće pamflet po zborovima građana u Srbiji za sve „koji slušaju a ne vide, gledaju a ne čuju", ujedno pozivajući na protest 28. juna
U Beogradu je prvi protest počeo ispred Pravnog fakulteta, a drugi je najavljen za 18.30 ispred zgrade RIK-a zato što „Cirkus mora da stane“, istovremeno kad i „Priprema za Vidovdan“ u Sremskim Karlovcima
Po receptu pred svaki veliki protest koji su organizovali studenti, režimski mediji i njihovi gosti pred Vidovdan pokrenuli su novu akciju zastrašivanja građana
Predsednik Srbije predlaže izmene Ustava koje bi zaštitile građane od prinudnog iseljenja iz sopstvenog doma tokom izvršnih postupaka
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
