Foto: AP Photo/Boris Grdanoski
Skupština Severne Makedonije izjasniće se u četvrtak o francuskom predlogu za početak pregovora sa Evropskom unijom. Sednica se održava u jeku protesta protiv "bugarizacije" Severne Makedonije pod pritiskom EU koji traju već osam dana. Ukoliko sve partije vladajuće većine glasaju „za“ predlog će biti usvojen, ali po cenu mogućih unutrašnjih turbulencija. Ne isključuje se ni raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Poslanici makedonskog Sobranja u četvrtak će glasati o Predlogu pregovaračkog okvira za pristupne pregovore sa EU, koji je nastao kao rezultat predsedavanja Francuske Evropskom unijom. Najavljeno je i da će se na sutrašnjoj plenarnoj sednici poslanicima obratiti i predsednica Evropske unije Urusla fon der Lajen.
Taj predlog pokrenuo je masovne proteste u Skoplju koji se održavaju svaki dan od 2. jula, kada je najavljeno da bi makedonska Vlada Dmitra Kovačevskog mogla da prihvati predlog Francuske iza koga je stala čitava Evropska unija. Došlo je do sporadičnih incidenata i sukoba demonstranata i policije.
Nezadovoljni građani okupili su se oko najveće opozicione partije VMRO-DPMNE i Levice, koje traže da se predlog odbije. Smatraju da se radi o „bugarizaciji“ Severne Makedoniji.
„Ova saga konačno treba da se prekine. I u 21. veku, Makedonci se ponovo bore za svoj identitet. To nema nikakve veze ni sa evropskim vrednostima, niti sa Evropom. To je suština i zato je narod na ulici i zato protestuje“, rekao je lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski. Optužio je vlast da na „švercerski način“ želi da progura predlog i da želi da ga likvidira.
Mogući vanredni izbori
Poznavaoci prilika u Severnoj Makedoniji smatraju da se zemlja nalazi u političkoj krizi te da su svi scenariji u narednim danima i mesecima mogući. Ne isključuje se ni da se vladajućeakoalicija raspadne i raspišu prevremeni parlamentarni izbori.
Ovo ne bi bilo prvi put da se vlast „lomi“ na pitanjima evropskog puta zemlje, a pobedu na izborima uglavnom su odnosili oni koji su garantovali da mogu državu brže da uvedu u Evropsku niju.
Iskustvo Makedoncima, međutim, govori da ni posle za mnoge bolne promene imena države u „Severnu“ Makedoniju da bi se umilostivila Grčka i povukla svoj veto, od evropskih integracija nije bilo ništa. Na red je došla Bugarska sa svojim uslovljavanjima.
Presedan politike proširenja EU
Protiv francuskog predloga nije samo opozicija već i veliki broj nevladinih organizacija, koje smatraju da je prihvatanje francuskog predloga ozbiljan presedan u politici proširenja. Veruju da bi to značilo da bilateralna pitanja ulaze u pregovarački okvir i zvanične kriterijume za članstvo, što bi moglo dodatno da oteža proces pregovora.
Dodaju da je EU mnogo više uvažila bugarske od makedonskih zahteva, kao i da su protesti koje vodi VMRO-DPMNE dokaz da predlog osnažuje nacionalističke struje u Severnoj Makedoniji.
Za francuski predlog su vladajuća koalicija koja se sastoji od makedonskog i bloka albanskih partija, kao i predsednik države Stevo Pendarovski. Vladajuća koalicija u Parlamentu ima 64 od 120 poslanika, pa će, ukoliko ostanu ujedinjeni do kraja, predlog proći na glasanju.
Previše briga, malo transparentnosti
Nakon što je tokom Samita u Briselu 23. juna premijer Dmitar Kovačevski odbio prvobitni predlog francuskog predsedavanja, Pariz je ponudio novi i revidirani tekst za koji vlast tvrdi da je prihvatljiv.
Prema novom predlogu, prava bugarske manjine garantovaće se kroz ustavne promene, a Skoplje će tokom pristupnih pregovora morati da „održava dobre odnose sa Sofijom“.
Poznato je i da se u predlogu navodi da Bugarska ne priznaje makedonski jezik, što otvaranja pitanje korišćenja makedonskog i prevoda jednog dana, možda, u institucijama EU ako se Severna Makedonija pridruži. Bar kako je to vlast saopštila, otvaranje pregovora neće biti uslovljeno ustavnim promenama.
Međutim, makedonsku javnost opterećuje što se o francuskom predlogu zapravo veoma malo zna. Čini se da niko nije siguran šta predlog tačno znači, a postoji strah da će Skoplje morati prvo da promeni Ustav pa tek onda da dobije datum za otpočinjanje pregovora sa Evropskom unijom.
Za EU nema dileme da bi Severna Makedonija trebalo da prihvati predlog, zbog koga je Bugarska prvi put posle dve godine blokada odlučila da da zeleno svetlo sa otvaranje makedonskih pristupnih pregovora. To je poručio i nemački kancelar Olaf Šolc koji „razume nestrpljenje i frustraciju“, čak je i deli sa građanima Severne Makedonije i poentirao: „Uvern sam da nas i teški kompromisi na kraju uvek vode napred i čine snažnijim. Mi ostajemo na vašoj strani“.
Meta.mk/Euronews/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Protest počinje u 11.00 i trajaće do 23 sata, u 11.52 će tišinom biti odata počast za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a u 16:30 minutom ćutanja pošta će, povodom Dana pobede, biti odata žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu
Održan je još jedan sastanak predstavnika Vlade i univerziteta - bez velikih pomaka
Rezolucijom Evropskog parlamenta o Srbiji koja je većinom glasova usvojena u sredu (7. maj), traži se oslobađanje šest političkih zatvorenika u Novom Sadu, članova Pokreta slobodnih građana i organizacije Stav
Na Svetski dan slobode medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije uručilo je nagrade novinarima koji ne pristaju na tišinu. Po 20. put, nagrada „Dejan Anastasijević“ odala je priznanje onima koji svojim istraživačkim radom otvaraju teme koje vlast pokušava da zatvori
Nakon brojnih pokušaja vlasti da zaustavi ili omete blokade fakulteta, najnovija metoda je - pretnja isključenjem električne energije
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
