Foto: AP Photo/Michael Sohn
Globalna ekonomija će godišnje rasti otprilike tri odsto u narednih pet godina, što je najsporiji tempo od 1990. godine
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Geogrijeva izjavila je da je pred nama „grub i maglovit“ put i upozorila da saradnja na rešavanju sve većih problema postaje sve teža, prenosi BBC.
„Za najslabije članove naše globalne porodice neophodna je dodatna podrška bogatijih zemalja“, rekla je Georgijeva i pozvala ih, te bogatije zemlje, da povećaju sredstva za MMF koji daje jeftine kredite državama kojima su oni neophodni.
Istakla je da se MMF priprema za talas zahteva za pomoć ili restrukturiranje duga, dok šokovi izazvani pandemijom kovida, ratom u Ukrajini i rastućim troškovima života nastavljaju da stvaraju ogromne probleme.
Prošle godine globalni rast je pao na 3,4 odsto, nakon porasta nakon popuštanja pandemije. To je bilo ispod prosečnog rasta od 3,8 odsto u poslednje dve decenije, a usporavanje je nastavljeno i ove godine, uprkos jakim tržištima rada u zemljama kao što su SAD.
Georgijeva je rekla i da očekuje da će ove godine rast pasti ispod tri procenta, pri čemu će Indija i Kina činiti više od polovine globalnog ekonomsog rasta. Očekuje se da će otprilike 90 odsto naprednih ekonomija imati smanjen rast, što odražava težinu viših troškova zaduživanja, nakon što su centralne banke naglo podigle kamatne stope kako bi stabilizovale rastuće cene.
Za zemlje sa niskim dohotkom veći troškovi zaduživanja dolaze u vreme slabljenja tražnje za njihovim izvozom i to je težak udarac koji još više otežava državama sa niskim prihodima da sustignu bogatije, kazala je Georgijeva.
Siromaštvo i glad bi mogli dodatno da se povećaju, nakon opasnog trenda koji je pokrenula kovid kriza. Pozivajući na podršku ranjivim nacijama, Georgijeva je rekla da vlasti treba da nastave da podižu kamatne stope kako bi se borile protiv inflacije. Jer ako bi se od toga odustalo, kreatori politike bi se suočili sa još komplikovanijim zadatkom, sa teškim kompromisima između svojih ciljeva, inflacije i finansijske stabilnosti.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dva puta u roku od deset dana nepoznati vandali su oštetili nadgrobni spomenik ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću, koji je sahranjen na Novom groblju u Beogradu. DS traži da se počinioci hitno pronađu
Srbijagas u međunarodnoj arbitraži traži odštetu od države Litvanije za pokušaj privatizacije od pre 25 godina
Profesorki Vesni Bjegović Mikanović je odbijena kandidatura, ali zato nije profesorki Milici Bajčetić koja je postala dekanka te ustanove. Mesta prodekanki daleko su zanimljivija
Odnos Evropske unije prema izborima u Srbiji zavisiće od sprovođenja preporuka za poboljšanje izbornih uslova. U krajnjem slučaju postoji i „nuklearna opcija“ - da EU ne prizna rezultate izbora zbog mešetarenja režima Aleksandra Vučića
Viši sud u Beogradu produžio je pritvor bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću za još 30 dana
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
