Foto: AP Photo/Bojan Slavkovic
Srpska i kosovska strana sastaće se ponovo u Briselu 18. avgusta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je spreman da razgovara sa predsednikom vlade u Prištini Aljbinom Kurtijem. Nije, međutim, rekao šta Srbija želi da postigne nastavkom pregovora. Čini se da su na strani Kosova potpisani sporazumi i zakoni nezavisne države koju su priznale najmoćnije države Zapada, dok se Srbi pozivaju na rezoluciju Ujedinjenih nacija 1244 i brane barikadama i sirenama za uzbunu
Nakon tenzija uoči 1. avgusta kada je Priština trebalo da započne implementaciju odluka o registarskim tablicama i ulasku na Kosovo sa srpskim ličnim kartama, situacija na severu postepeno se normalizuje. Kao što je i najavljeno, sve barikade sa magistralnih puteva koje su postavili Srbi su otklonjene, a Priština je primenu odluka pomerila za 1. septembar.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak uveče je na Radio-televizji Srbije, u još jednom u nizu obraćanja naciji u udarnim terminima proteklih dana, poručio da su prošla dva teška dana, ali da se „plaši da ćemo proći kroz mnogo, mnogo teških dana“.
Novo je da će otići u Brisel na dijalog sa kosovskom delegacijom, ali da „ništa ne očekuje od tih razgovora“ zakazanim za 18. avgust.
Da su lideri Srbije i Kosova dobili poziv za novu rundu razgovora, nakon što je onaj najavljen za 19. jul propao, potvrdili su u sredu i iz Evropske unije rečima da je „EU u bliskom kontaktu sa kosovskom i srpskom stranom radi smirivanja situacije i u bliskoj koordinaciji sa EULEX-om, KFOR-om i drugim partnerima, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama“.
Međutim, predsednik Srbije nije ni nagovestio koji cilj Srbija želi da ostvari u ovim pregovorima. Čini se da su na strani Kosova potpisani sporazumi i zakoni nezavisne države, dok se Srbi pozivaju na rezoluciju Ujedinjenih nacija 1244 i brane barikadama i sirenama za uzbunu.
Sporazum o preregistraciji tablica
Uprkos drugačijim interpretacijama u Beogradu, poslednje akcije Prištine imaju utemeljenje u Sporazumu o slobodi kretanja iz 2011. godine. Tim sporazumom je pored kretanja ljudi i robe predviđeno da se ukinu registarske tablice sa oznakama gradova sa severa Kosova koje izdaje Republika Srbija.
Tada je dogovoreno da se izvrši preregistracija u oznake Republike Kosovo (RKS) ili neutralnije KS, koje bi u obe varijante izdavale kosovske institucije. Međutim, ovaj sporazum imao je sličnu sudbinu kao i mnogi između Beograda i Prištine pa se nije primenjivao godinama.
Tek 2016. nađeno je privremeno rešenje oročeno na pet godina koje je podrazumevalo sistem nalepnica kojima bi se prelepljivali državni simboli na registarskim tablicama. Kosovo takav režim za srpske tablice nije primenjivalo do 2021, dok je Srbija sa primenom privremenog rešenja počela gotovo odmah.
Kada je Kosovo najavilo da se sa srpskim tablicama neće moći više preko teritorije Kosova u septembru 2021. reakcije Beograda bile su oštre, a tenzije su proizašle iz sličnog scenarija kao prošlonedeljne.
Mere reciprociteta
Da Priština ne vuče jednostrane poteze, kako to predstavnici vlasti predstavljaju građanima Srbije, već mere reciprociteta pokazuje i primer odluke o ličnim kartama.
Građani koji imaju samo kosovsku ličnu kartu pri ulasku na teritoriju Srbije dobijaju takozvani „privremeni identifikacioni dokument“ – papirnu potvrdu formata A4 koja sadrži podatke lica sa pečatom Srbije, jer Beograd ne priznaje kosovske lične karte. Istu meru sada hoće da sprovede i Priština – posle Jarinja i Brnjaka umesto srpske lične karte treba da važi papirna potvrda A4 formata sa pečatom Kosova.
Sve ono što Kosovo želi da implementira za Evropsku uniju i SAD niti je nelegalno, niti problematično, jer one polaze od Kosova kao nezavisne države. Za negodovanje Srbije da Kosovo nije članica UN-a, da zato nije ravnopravna sa Srbijom, te da zato ne može da uvodi mere reciprociteta, a tu je i rezolucija UN-a 1244, nema mnogo razumevanja.
Brisel i Vašington su tako zatražili „odlaganje“, ne i „ukidanje“ primene mera isključivo zbog toga što je bilo „zabuna i dezinformacija“ i da bi se sprečila eskalacija tenzija, a ne zato što su mere Prištine same po sebi za njih problematične.
Zajednica srpkih opština
Jednostrane akcije na obe srane su posledica nemogućnosti postizanja dogovora i nesprovođenja već potpisanih sporazuma. Tako Srbi na Kosovu najavljuju da će krenuti u kreiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) ukoliko Prština ne odustane od odluke o regisarskim tablicama i ličnim kartama. Taj mehanizam dodatne zaštite interesa srpske zajednice na Kosovu je obaveza iz Briselskog sporazuma koju Priština odbija da ispuni od 2013. godine, a koja je minimum na kome Beograd insistira već godinama.
Na osnovu iskustva sa svih prethodnih, bezuspešnih sastančenja u Briselu, ni od ovog najavjenog ne treba mnogo očekivati: Kosovo deluje kao nezavisna država, sprovodi svoje zakone i primenjuje ih na čitavoj svojoj teritoriji, pa i na severu nastanjenom Srbima, a Vlada Aljbina Kurtija je naročito sklona da to demonstrira kada god može, tako recimo i zabranom da Srbi na izborima Republike Srbije glasaju naKosovu; a srpska vlast i Srbi na i izvan Kosova tu realnost ne mogu i ne žele da prihvate, jer Kosovo je sastavni deo Srbije.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sudije i tužioci iz cele Srbije okupili su se ispred Ustavnog suda u Beogradu na protestu protiv političkih pritisaka na pravosuđe, povodom sprečavanja tužiteljke da izvrši uviđaj nakon incidenta u šatorskom naselju ispred Skupštine.
U Novom Sadu održan je miran skup podrške pokrajinskom poslaniku Pokreta slobodnih građana, Radivoju Jovoviću, organizovan od strane studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“
Vrhovno javno tužilaštvo saopštilo je da će u najkraćem roku podneti tužbe nadležnom sudu radi utvrđivanja novinarske i izdavačke odgovornosti portala Kurir.rs, Informer.rs i drugih medija koji su, kako navode, protivno zakonu objavljivali netačne informacije o radu VJT
U centru Novog Sada je postavljen voz kao novogodišnji ukras. Nije vas sramota, kažu studenti
Mitrovčani pešice stigli u Šid na skup povodom Oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, a u Nišu obeležena godišnjica od blokade Filozofskog fakulteta
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
