Košarka: Partizanov čudesni put

Ligaški deo košarkaške Evrolige se završio, za Partizan onako kakav je bio u poslednjih nekoliko meseci – trijumfalno, na svaki način. Ne samo zbog još u prošlom kolu obezbeđenog plasmana u četvrtfinale, ni zbog pobede nad Panatenaikosom 83:81 u neizvesnoj završnici, već zbog toga što je atmosfera u beogradskoj Areni po ko zna koji put bila takva da ne zvuči preterano izjava Tima Longa, Evroliginog komentatora, koji je posle prošlonedeljnog meča Partizana i Reala na društvenim mrežama poručio: „Ukoliko ne odem u raj, samo me pošaljite na košarkašku utakmicu u Srbiju“.

Foto: Tanjug

A atmosfera je takva da 20.000 navijača iz utakmice u utakmicu bodri svoj tim na isti način i kada pobeđuje i kada gubi, poput Liverpulovog „kopa“ u fudbalskom hramu Enfild roudu; aplaudira protivnicima i ispraća ih ovacijama i kada su „tradicionalni neprijatelji“ poput Hrvata Marija Hezonje ili Bošnjaka Dženana Muse, što na ovim prostorima nije viđeno najmanje 35 godina; i svi, od publike, preko igrača do trenera, uživaju u onom najlepšem što sport može da pruži kada „pređe igricu“ i postane više od igre, šireći radost i dobru energiju svima koji u događanju učestvuju, i u Areni i van nje.

Kako god, sledi četvrtfinale protiv Real Madrida. Iako kraljevski klub ima moćan tim, verovatno im nije svejedno što će igrati protiv Partizana, kao što ne bi bilo svejedno nijednoj evropskoj ekipi u ovom trenutku. A kako da im bude svejedno kada će igrati u grotlu pomenute Arene, gde su nedavno ubedljivo poraženi; protiv sebe će imati ekipu koju vodi Željko Obradović, najbolji trener u istoriji evropske košarke, koji je od 1992. godine igrao 21 plej-of seriju i izgubio samo jednu, u sezoni 2005/06. sa Panatinakosom, i koji u dosadašnjoj karijeri ima devet titula Evrolige. I još nešto, Obradović je od svakog tima koji je trenirao pravio čudo, a čini se da mu je ove sezone neopisivo stalo da to čudo sa Partizanom bude možda najveće do sada.

No, sve i da Partizan izgubi seriju u četvrfinalu i ne plasira se na fajnl for čudo se već desilo, zbog svega ranije pomenutog. I ne, nije to „hleba i igra“, jeftina uteha sportskim uspesima za ljude frustrirane siromaštvom, decenijskim životom pod stalnim tenzijama i neizvesnom budućnošću, već dokaz da nije strašno pasti ako se posle toga ustane, da trud, rad i vera u sebe neminovno daju rezultat, i da se sve to može raditi sa životnom radošću koja na najbolji način menja svet i ljude oko sebe.

Zato uživajte u svakoj narednoj utakmici Partizana do kraja evropske sezone i svemu što te utakmice prati, kakav god im bude rezultat, jer lekovito je znati da se može i ovako, bez mržnje i gneva, sa čistom radošću, pa koliko god da traje.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com