Pokret „Ne davimo Beograd“ i platforma „Solidarnost“ upozorili su ove subote da su 18. avgusta na sednici Gradske skupštine stalnim manifestacijama u oblasti kulture od značaja za Grad dodati Beogradsko leto i Beogradska zima, kojima, po njihovom mišljenju, tu nije mesto.
Do ove sednice, Beograd je imao 12 stalnih kulturnih manifestacija: Bifef, Fest, Bemus, Sajam knjiga, Oktobarski salon i slične. „Ne davimo Beograd“ i „Solidarnost“ ocenjuju da su im dve pomenute manifestacije priključene „veštački i iz čisto lukrativnih i koruptivnih razloga“, i opisuju ih kao „fantomske i visoko-profitabilne“.
„Iza Beogradskog leta i Beogradske zime kriju se čisto komercijalni projekti poput Beer Festa, Belgrade Music Week-a, i Music Awards ceremony, ali čak i fantomski, nepostojeći projekti kao što je festival klasične muzike Classiko“, piše u saopštenju.
I stvarno, kad u Gugl ukucate „festival klasične muzike Classico“ ne pojavi se ništa što bi odgovaralo tome što tražite, a kad ukucate „festival klasične muzike Klasiko“ pojavi se – Muzika klasika light i još neki festivali sličnih naziva, ali oni nisu u Beogradu.
Dan nakon što su odbornici usvojili Izmene i dopune Odluke o stalnim manifestacijama u oblasti kulture od značaja za Grad, po kojima su Beogradsko leto i zima postali deo stalnih manifestacija, gradonačelnik Aleksandar Šapić ih je promovisao medijima.
Rekao je da „do sada nije postojala sistemska podrška festivalima i manifestacijama koje u Beograd dovode nekoliko stotina hiljada, pa čak i nekoliko miliona turista na godišnjem nivou. Tu pre svega mislim na najpoznatije naše festivale poput Beer festa, Music Week-a i drugih letnjih manifestacija, kao i zimkih, poput Nove Godine kada naš grad poseti veliki broj ljudi.“
To je bio razlog, rekao je Šapić, zašto je „Skupština grada donela odluku da ovakve događaje proglasi događajima od posebnog značaja za Grad Beograd. Ove manifestacije nazvali smo Beogradsko leto i Beogradska zima. Tako ćemo se odnositi prema svakoj manifestacija koja Beogradu donosi turiste i koje Beograd izdvajaju ne samo u regionu već i u ovom delu Evrope“, zaključio je.
To znači da primedba koju su „Ne davimo Beograd“ i „Solidarnost“ naveli u saopštenju da „nije uopšte jasno na osnovu čega su, i mimo bilo kakvog konkursa ili transparentne procedure, izabrane baš ove, a ne neke druge manifestacije“, jednostavno ne stoji. Jer, kriterijum je jasan. Zarada koju neka manifestacija donosi gradu je legitiman kriterijum da Grad počne da je uvažava onako kako uvažava i Bitef i ostale poput njega, koji obogaćuju Grad na drugi način.
„Ne davimo Beograd“ i „Solidarnost“ tvrde da je to rasipanje gradskog budžeta na manifestacije koje nisu istog nivoa kao Bitef i Fest, i to na uštrb Bitefa, Festa, i sličnih. To jesu u pravu, ali je u državi jednovlašća volja onoga ko deli pare nažalost neprikosnovena.
Takav potez gradskih vlasti, piše u saopštenju, pokazuje da se bez ikakve odgovornosti i stručnosti nastavljaju politike takozvanog „privatno-javnog partnerstva“ kojima se, ocenjeno je, „isisava budžet“ za privatne džepove ljudi bliskih gradskoj vlasti, a ta pojava je „korupcija u kulturi“.
„Stalno se saopštava kako nema budžeta“, podsećaju i kažu da „umesto povećanja kapaciteta i unapređenja kvaliteta programa već postojećih gradskih ustanova kultura ili formiranja novih koje bi kulturu prepoznale kao polje obrazovanja i emancipacije, podršku iz budžeta grada dobijaju sadržaji koji su ili potpuno komercijalni ili usmereni na partijsku promociju.“
„Poruka je očigledno samo jedna: Gradski budžet za kulturu je dostupan samo onima koji su spremni da uđu u koruptivnu šemu sa vladajućom partijom“, ocenjeno je u saopštenju.
Nije isključeno da su ove njihove tvrdnje tačne. Ali su politički naivne zato što druga strana može lako da ih demantuje, a mnogi koji su sa ove, nazovimo je opozicina, strane koji preživljavaju uz pomoć gradskog budžeta, mogu da se uvrede.
I, na kraju, „Ne davimo Beograd“ i „Solidarnost“ su pitali odbornike koji su glasali za izmene o stalnim manifestacijama: „Po čemu su tačno te manifestacije značajne za Beograd da bi se uvrstile na listu ‘stalnih manifestacija u oblasti kulture od značaja za Beograda’ i da bi ih građani morali finansirati?“.
Potpisnici saopštenja, direktno ili posredno, imaju predstavnike u Skupštini grada. Tačno je da u Skupštini dominiraju odbornici vladajućih stranki i da ih je nemoguće preglasati. Ali ipak, njihovom postavljenom pitanju je mesto u Skupštini grada. Tamo bi imalo odjeka. Ovako, napisano u saopštenju, može da ostane mrtvo slovo na papiru. Pogotovo što je postavljeno nedelju dana nakon spornog glasanja na sednici Gradske skupštine.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
