Kontrolisanje vesti: Pitajte Sekretarijat, samo su oni ovlašćeni za informacije

Odgovor na pismo koje je „Vreme“ uputilo Sekretarijatu za informisanje Grada Beograda u sredu, stigao nam je tek juče, u petak u 16:26h. Evo šta tu sve nije u redu.

Na parceli pored Konaka kneginje Ljubice u Beogradu, u ulici Kneza Sime Markovića 10a,  nalazi se kuća iz tridesetih godina prošlog veka. Vlasnik te parcele je firma za proizvodnju, trgovinu i usluge Hemiko iz Beograda. Krajem maja građani su prijavili na društvenim mrežama da je  počelo doziđivanje te kuće, i prijavili gradilište bez obavezne table.

To isto je ove srede objavio Vladimir Pajić  predsednik Saveta za kulturu Skupštine Beograda.

Podsećamo da je Konak kneginje Ljubice istorijsko i kulturno dobro pod zaštitom države, izgradio ga je Miloš Obrenović pre skoro 190 godina, i predstavlja jednu od retkih beogradskih građevina iz vremena njegovog doba.

U nameri da saznamo o čemu je reč, odmah smo se obratili Muzeuj Grada, jer Konak je u njihovoj nadležnosti i njihov izložbeni prostor, i Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda koji vodi računa o nepokretnom kulturnom nasleđu.

I jedni i drugi su odgovorili da nisu ovlašćeni da daju informacije. „Obratite se Gradskom sekretarijatu za informisanje, oni su nadležni za sve što vas zanima“, odgovorili su.

U Gradskom sekretarijatu za informisanje su odmah potvrdili da su oni pravo mesto, i zatim je sledio dijalog koji bih da parafraziram.

„Mislila sam da u Muzeju grada i u Zavodu izbegavaju odgovor, znači pogrešila sam“, rekla sam sagovornici.

„Mi smo nadležni  za informisanje o svim ustanovama kulture i preduzećima koji su u nadležnosti Grada. Niko sem nas ne može da vam da informaciju.  Napišite mejl sa pitanjem, mi ćemo ga preneti kome treba, i dobićete odgovor.“

Kada, danas?  „Ne verujem, ali sigurno čim pribavimo informacije koje vas zanimaju“.

Pitala sam još i kako je došlo do toga da je Sekretarijat za informisanje jedini izvor informacija u Gradu, i saznala da je „još prošle godine doneta odluka na nivou Grada da se sve informacije grupišu u Sekretarijat, a da su o tome još tada obavešteni svi mediji.“

U mojoj redakciji niko nije znao o toj odluci, raspitala sam se, što znači da svi mediji nisu obavešteni.

Zašto ova odluka Grada Beograda nije bila dobra?

Zato što Sekretarijat  predstavlja barijeru između medija i javnosti, što bi se mirne duše moglo označiti kao sprečavanje protoka informacija, i kao sprečavanje novinara da radi svoj posao: da brzo dođe do informacije i prosledi je javnosti.

U osnovi i jednog i drugog je zadržavanje informacije.

Ne pamtim da je ikad postojalo ovako nešto, a radim nekoliko decenija. Uvek je moglo da ono što me zanima saznam od, na primer, direktora nekog muzeja, pozorišta, koga god.

Zar nije bilo prirodno da sam o ugroženom Konaku kneginje Ljubice razgovarala sa Jelenom Medaković, direktorkom Muzeja Grada? Ipak je ona ta koja je najviše zainteresovana šta se dešava sa izložbenim prostorom ustanove koju vodi, pa samim tim ima i najviše informacija o nastalom problemu.

Ne vidim ni jedan dobar razlog zašto bih čitaocima prenosila informaciju koju sam dobila od posrednika. Jer Sekretarijat je posrednik između novinara i Muzeja Grada.  Deluje sumnjivo, kao da se nešto krije.

Ili, moglo bi i ovako: zašto bi nekom odgovarale kontrolisane informacije?

U odgovoru Gradskog sekretarijata za informisanje na pitanje „Vremena“ o gradnji koja ugrožava Konak, piše  „da  je za izvođenje građevinskih radova na predmetnoj adresi izdato Rešenje o građevinskoj dozvoli Uprave GO Stari grad, a da se pred ovim Sekretarijatom vodi postupak redovnog inspekcijskog nadzora po izdatoj građevinskoj dozvoli. Građevinski inspektor ovog Sekretarijata ponovo je izvršio nadzor na licu mesta dana 23.06.2023. godine, u postupku utvrđivanja prijavljenih nepravilnosti. U toku je postupak utvrđivanja svih relevantnih činjenica, na osnovu kojih će građevinski inspektor dalje postupati u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i pravilima postupka inspekcijskog nadzora.“

Znači sve je po zakonu i sve kako treba, pa i da neko ukloni oluk sa spomenika kulture i tako ga dovede u opasnost od svake jače kiše. Možda je donet i neki zakon da su interesi investitora važniji od baštine, a da neki mediji ne znaju o tome?

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com