Kolektivni portret „političkog analitičara“: Klesari tuđih glava

Za potrebe ovog teksta preduzeto je “opsežno istraživanje” na internetu u potrazi za rezultatima koji bi na ozbiljan način mogli da kažu koliko ljudi danas veruje medijima, misleći na njihovo srce – informativni program.

“Dubinskom pretragom” za nekih minut-dva došlo se do sledećih podataka: prema istraživanju iz 2020. godine koje je sproveo Centar za medijska istraživanja FPN-a, samo dvadeset odsto građana ima poverenje u medije kao izvor informisanja. To je približno globalnim trendovima koji se mere svake godine – bilo Rojtersovim istraživanjem, bilo onim što radi agencija Galup za područje SAD.

Upravo je ova agencija prošle nedelje objavila da se nastavlja pad poverenja u medije i sadržaj koji objavljuju američki mediji. U saopštenju objavljenom na njenoj internet stranici 22. jula ove godine stoji da 16 odsto građana veruje onome što objavljuju mediji, a samo 11 odsto onome što čuju od vesti na TV stanicama. Galup meri poverenje građana od 1973. godine i ovo je apsolutni istorijski minimum.

Zbog čega je došlo do tolikog pada poverenja u medije? Odnosno, zašto danas tek svaki pet ili svaki šesti gledalac veruje medijima koji proizvode informativni program?

Pročitajte ceo tekst Slobodana Georgijeva u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka, 28. jula