Ko više mrzi Piculu

Slažu čarape, šalju božje pozdrave za dobar provod, komentarišu sramotu, ali tuđu, zbog podnošenja oštrog izveštaja o napretku Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Među političarima u vlasti nastalo je utrkivanje – ko više mrzi hrvatskog izvestilaca Evropskog parlamenta Tonina Piculu i ne želi da ga sretne, tokom njegove prve posete Beogradu od kada je stupio na funkciju. Da napretka u evrointegracijama nema – izgleda da niko ne želi da čuje.

„Bog mu dobro dao, neka se lepo provede“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je dodao da će se Picula videti sa svim svojim prijateljima, sa „blokaderima“, da može da kaže šta god poželi i da piše šta želi.

Sastanak sa Piculom je odbio i šef diplomatije, a neodložne obaveze prijavljuje i premijer u ostavci, koji se sastao sa drugim evropskim parlamentarcem, kao i šef poslaničke grupe SNS u skupštini.

„Ja ne mogu da prisustvujem, imam važan događaj, moram da posložim čarape po bojama pa ne mogu da stignem“, rekao je Milenko Jovanov iz Srpske napredne stranke.

Ko se, uz sramotu, sastao

Predsednica Skupštine Ana Brnabić se ipak sastala sa Piculom, ali je njegovu ocenu kako je Srbije postigla ograničen ili nikakav napredak ka EU, nazvala „sramotnom“.

„Da li će mi to biti najlepša stvar u životu? Neće. Da li bih volela ja kao Ana Brnabić da razgovaram sa Toninom Piculom? Nikada. Ali kao predsednica Narodne skupštine Republike Srbije moram da razgovaram s izvestiocima Evropskog parlamenta”, izjavila je Brnabić za Euronews Srbija.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević ugostila je, pak, Piculu.

U zajedničkom saopštenju Tanja Miščević podseća da Srbija aktivno radi na usklađivanju sa pravom i praksom Unije do kraja 2026. godine.

Picula se sastao i sa Elvirom Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara, potpredsednicom Narodne skupštine i predsednicom skupštinskog Odbora za evropske integracije. Kako se navodi u saopštenju, Kocač je razgovarala sa Piculom sa „ciljem informisanja u okviru izrade novog nacrta izveštaja Evropskog parlamenta o napretku Srbije”.

Izvestilac sa EU je imao sastanak i sa predstavnicima opozicije.

Šta je sa studentima

Aleksandar Vučić je u tabloidima izjavio kako su studenti u Srbiji odbili da se sastanu sa Piculom i za to ih – pohvalio.

„Studenti su me oduševili time što su odbili da se nađu sa Toninom Piculom. A agenti su oni koji služe Toninu Piculi i onima koji bi da ruše državu Srbiju. Kakav je to lažov! E zato neću da ga primim“, rekao je Vučić na TV Hepi.

Sastanak studenata u blokadi i izvestioca Evropskog parlamenta nije ni bio planiran, kažu za European Western Balkans izvori iz Evropskog parlamenta.

Kao što je izvestilac za Srbiju i rekao, sve njegove susrete zakazivala je Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Tako je u okviru svoje posete Novom Sadu, Picula sastao jedino sa predstavnicima Omladinskog saveza udruženja OPENS, koji je u julu prošle godine otvoren uz podršku Delegacije EU u Srbiji.

Napretka – nema

Tonino Picula je nakon sastanka sa Tanjom Miščević izdao saopštenje da „Srbija treba ozbiljno da pokaže da je strateški orijentisana ka EU i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU”.

„Veliki nedostaci i dalje postoje u kritičnim oblastima, kao što su vladavina prava, sloboda medija, izborni okvir, uporna rasprostranjenost korupcije u mnogim oblastima i reforma javne uprave. Picula je osudio nepotkrepljene optužbe protiv EU i njenih država članica koje tvrde da su one uključene u organizovanje aktuelnih protesta predvođenih studentima“, navodi se u saopštenju.

Picula je, predstavljajući nacrt izveštaja o Srbiji, naglasio da je Srbija formalno izrazila opredeljenje da postane članica EU i nameru da se do kraja 2026. godine uskladi sa pravnim tekovinama EU, ali da ona mora da demonstrira da je zaista strateški orijentisana ka tom cilju.

Podsetio je da je Srbija otvorila 22 od 35 poglavlja, odnosno klastere 1 i 4, ali da je „uprkos nekom napretku potrebno učiniti više“.

U najnovijem izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji, autor Tonino Picula istakao je da je zemlja zaostala u evropskim integracijama. Izveštaj ukazuje na ozbiljne probleme u vladavini prava, slobodi medija i borbi protiv korupcije, kao i na političku nestabilnost izazvanu studentskim protestima.