Ko je sve „rušio državu“ i Vučića: Počelo je bizarno

Dok vlast poternicom traži vojnog analitičara Aleksandra Radića pod dubioznim optužbama da je rušio državu tvrdnjama da je vlast upotrebila zvučni top, iz Liona, sedišta Interpola, stigla je otrežnjujuća vest za režim.

Interpol je odbio da raspiše međunarodnu poternicu za šestoro aktivista kojima se, na osnovu prisluškivanog razgovora, sudi isto za rušenje države. Oni su deo novosadske dvanaestorke čija je polovina provela mesece u pritvoru, a druga polovina se dala u egzil.

Tamo će, po svoj prilici, nesmetano ostati jer Interpol poternicu vidi kao političku, tvrde advokati odbrane.

Ali, malo ko zna da ovo nije prvi takav slučaj. Počelo je pre više od šest godina i to bizarno.

Priču o tome ovako može da ispriča samo autor ovih redova. Jer, nekako je ispalo da sam se temom najviše bavio pa sam čak – a to je tek bizarno – postao i njen deo.

Kako je počelo?

Tačno 21. aprila 2020. godine – lokdauni zbog pandemije su se zahuktavali – nemačke novinske agencije su objavile malu vest. Na autoputu A93 je, posle rutinske kontrole, uhapšen srpski državljanin za kojim je raspisana poternica. Nije se opirao.

Odveden je u zatvor Štadelhajm, najveću nemačku kaznionicu kod Minhena, da onde čeka odluku o izručenju.

Narečeni gospodin – imenom Goran Pantelić, a pojavom naočit, sa sve tetovažom na licu – o tome je panično izvestio na društvenim mrežama, valjda dok mu još nisu oduzeli telefon. Ovako je napisao uz sliku sebe u zatvoru: „Uhapsen sam srbijo ako me Ubiju znate ko je odgovoran! Aleksandar vucic“.

U slično vreme, srpski tabloidi su pisali o Panteliću kao čoveku koji je pretio smrću predsedniku i rušitelju ustavnog poretka. Po obe tačke pretilo mu je po pet godina zatvora.

Foto: Printscreen / Youtube / Interpol

Ko je taj Pantelić?

Krenuo sam da kopam po društvenim mrežama, nalazio ljude u Pantelićevom rodnom Valjevu i poznanike u Cirihu, gde ovaj godinama živi. Kontaktirao sam njegovog advokata u Nemačkoj, inače „našeg čoveka“, dodeljenog Panteliću po službenoj dužnosti. Bilo je to nekoliko neprospavanih noći, dok nisam sklopio mozaik.

Pantelić je 2001. najuren iz valjevske policije. Pričalo se da kao saobraćajac uzima mito, iako nikad nije osuđivan. On sam je iz nekog razloga lagao da je bio optuživan za zločine na Kosovu, iako ga Tužilaštvo za ratne zločine nikad nije ni saslušalo.

Kasnije je prešao na moleraj, bio sumnjičen za prevare, pa na uvoz automobila i druge šeme. Kad se odselio u Cirih, nastavio je sa molerajem i radio je kao obezbeđenje u klubovima. Mnogo je voleo teretanu.

Pandemiju je dočekao vozeći lekove i medicinsku opremu po celoj Evropi, o čemu je stalno objavljivao slike na Instagramu. Molio se za bolesne i da pandemija prođe.

A onda je, u roku od dve sedmice, obrnuo priču – cela pandemija je izmišljena, iza toga je u Srbiji zavera da se nastane migranti i postavi 5G mreža, vakcine su „čipovanje“ i daljinska kontrola ljudi.

Počinje da se pojavljuje u emisijama na Jutjubu, pokazuje mesijanski kompleks, nose ga hiljade lajkova, obraća se direktno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

„Ja sam sâm krenuo u bitku, pridružio se narod, onda sam se ja pridružio narodu. (…) Ja sam mu stolicu prodrmao, ja sam Živojin Mišić, ja sam srpski junak i ja sam patriota koji se bori za ovu zemlju, za sve vas“, kaže.

U tom zanosu, na društvenim mrežama zove na miting u Beogradu 24. aprila 2020. godine, dakle tri dana po hapšenju. Zvao je „srpske junake, majke, sinove i kćeri“ na „ustanak protiv diktatora“.

Otkud pretnje Vučiću

Ostalo je nejasno da li bi iko došao na Pantelićev „ustanak“, mada je po komentarima na društvenim mrežama moglo da se zaključi da bi se našao pokoji avanturista-namernik.

Ko je, kao ja, morao ili hteo da sluša Pantelićeve nastupe, čuo je da priča o navodnom dogovoru i obećanjima valjevskih naprednjaka. Tobože je trebalo da skuplja „glasove po dijaspori“ za SNS, pa su ga zavrnuli za pare. „Jednostavno, mene je to zabolelo. Počeo sam polako tog Vučića da prozivam“, rekao je otvoreno.

I to kako! Pisao je da „stiže iz šume“ da „skine“ Vučića, govorio da će ga „tucati dok ne pozeleni“ ili dok mu „oči ne istera napolje“.

„Dozvolio si da ti gejevi vode državu i ja kao običan čovek mislim da mogu da budem gej i da te tucam. Smatram da ne može da me uhapse zbog toga“, rekao je Pantelić.

Tu se prevario. Uhapšen je baš zbog toga.

Doduše, beogradsko Tužilaštvo za organizovani kriminal upustilo se u pustolovne formulacije. Da li je poziv jednog sumanutog lika na Fejsbuku stvarno rušenje države kada za to očito nema ni genijalnog plana, ni ljudi, ni sredstava?

Da li su prostakluci o „tucanju“ predsednika stvarno pretnje ubistvom? Kako to uopšte zamisliti? Sa sve ispadanjem očiju, kao u crtanom filmu?

Foto: instagram.com/goran.kralj_14

Šta se dalje desilo?

Pantelić je, ako se dobro sećam, već par meseci bio u pritvoru i njegov je slučaj skoro zaboravljen, kad me jednog dana pozvao onaj njegov advokat, onaj dodeljen po službenoj dužnosti.

„Gospodine Rujeviću, pustili su Pantelića“, rekao je, „oslobođen je svega.“ Kako sad to?

„Moram reći, gospodine Rujeviću, da je Vaš članak imao velikog uticaja i ja sam ga preveo i podneo! Njime je dokazano da je moj klijent politička figura i da je progon politički“, pričao je advokat, na moje nemalo zaprepašćenje.

Teško da je moj članak odlučio ili da je iko pri zdravoj svesti Pantelića proglasio „političkom figurom“. Šta to uopšte i znači?

Ali, ostalo je da su optužbe viđene kao politički progon nekoga ko – grubo, vulgarno, sumanuto – kritikuje. Time sigurno niti udara na život predsednika Vučića niti može da sruši ustavni poredak.

Tako je počelo. Nemačka je odbila da izruči čoveka Srbiji, čime je i na ovom planu počela da se para međunarodna verodostojnost Vučićeve vlasti.

Zato nije iznenađenje što Interpol neće da ganja aktiviste i neće biti iznenađenje što niko neće uhapsiti Aleksandra Radića, gde god da je. A nije blesav da ode u recimo Rusiju ili Venecuelu.

Uzgred, kad je izašao iz zatvora, Pantelić me zvao pun sebe i obznanio da je spreman da „da intervju“. Silno se razočarao kad je čuo da mogu sa njim da pričam, ali da ne radim intervjue koji se integralno objavljuju na Jutjubu. Više se nije javio.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!